БРАТСТВО И ЈЕДИНСТВО НАДЖИВЕЛО ЈУГОСЛАВИЈУ- „YU ГРУПА- ТРЕНУТАК СНА“
Незапамћено интересовање публике владало је за вечерашњу премијеру филма Дарка Лунгулова “ Yu група- тренутак сна“ у најпознатијем новосадском биоскопу Арена Синеплекс. Група која је обележила рок сцену државе братства и јединства, вођена истим постулатима успела да је надживи. Чувена браћа, Драги и Жика Јелић, оснивачи чувеног рок бенда “ Yu група“, познати гитариста, млађи члан породице Петар Јелић, као и актуелни бубњар Раша Ђелмаш, мини концертом након премијере захвалили су се разгаљеној публици, која је како то обично бива на рок концертима тражила бис. Специјално за ову премијеру из Шведске је допутовао Петар, који већ неколико година са породицом живи тамо.
Како сажети пола века трајања у само 87 минута, колико траје овај филм?!
„Неки студент након премијере је рекао да је ово филм о очевима, и мени се то заиста свидело. Ја овај филм зовем причом о три заједнице, причом о рок бенду, држави које више нема и о породици. Како смо монтирали филм, некако се највише наметнула прича о породици. Од почетка па до сада, прича је о јединстви и слози, која је некада постојала у држави које нема, а остала у породици и бенду који су заправо једно. Док се филм рађао у монтажи, он нам је сам показао свој пут. “- рекао је Дарко Лунгулов, редитељ филма. Филм је сниман седам ипо година и према његовим речима било је скоро осам сати монтираног материјала у оквиру кога су и интервјуи са већином некада најважнијих актера наше рок сцене, као и рок критичара. Фанови су вероватно очекивали више сцена са концерата и музике, али овај филм је ипак изабрао да породицу стави на прво месту, као прави симбол братства и јединства.
Старији брат Јелић, чувени Жика, рекао је да се професионално бави рокенролом од 1962. године и додао- „Ево већ скоро 61 годину да сам на позорници и путујући, али некако када бих требао да издвојим те неке концерте то би свакако биле турнеје по бившем Совјетском Савезу, које су незаборавне и које су знале да трају и по два месеца.“
Млађи брат Јелић, Драги истакао је да је сваки члан ове групе, а било их је заиста много, оставио неки свој лични печат током пола века постојања, а да су значајни били и новинари,текстописци, људи који су радили омоте, као и музички критичари који су их пратили. -„Било је толико концерата, да не бих могао да их пребројим, али рецимо нешто што ће остати као жал јесте наступ у чувеном Маркет клубу у Лондону, где не постоји бенд светског гласа, а да није свирао тамо, што је нека одскочна даска. Ми смо ту могућност имали, као и понуду петнаестодневне турнеје са чувеним Алманима по Енглеској, али у том тренутку се десило да смо ми први пут распродали Халу спортова у Београду и једноставно нисмо смели да преваримо публику која је купила карте на време. Ми смо се спаковали мислећи да ћемо се брзо вратити за Лондон, међутим та популарност и та потреба да свирамо по Југославији, земљи у којој смо живели је била јача него жеља да се ми вратимо и да наставимо тамо где смо стали. Једноставно кад не искористите тих пет минута у животу, а претпостављам да их свако има, то се баш не враћа тако лако. Нама се није посрећило да добијемо ту могућност опет, али заиста не жалим. Једноставно задовољан сам овим животом који сам проживео, и који ћу надам се успети још неко време да рабим“.- рекао је Драги.
Специјално за ову премијеру из Шведске, где сада живи са породицом, допутовао је Петар, најмлађи члан бенда и музичког дела породице. Усред договора о снимању филма Петар је одлучио из приватних разлога да се одсели у Шведску, о чему сведочи мношто сцена које су приказане у овом филму. Обзиром да је редитељ изненађен његовим брзим одласком схватио да не може да сними филм без њега до краја, решио је да дође у Шведску. Петар је са нама поделио занимљивост током редитељевог боравка у тој земљи. – „ Он је дошао у тај мали градић, Есхилстуна, од неких 60 хиљада становника, у којем смо ми живели три ипо године и отпочели наш живот на северу. Оно што је занимљиво да је Дарко сазнао да су Битлси, шездесет и неке године имали концерту у Есхилстуни и да су одсели у неком хотелу и Дарко изнајми собу у том истом хотелу, у соби у коме су спавали Ринго Стар и Џорџ Харисон. Преспавао је ту неколико ноћи. То је било време кад они још нису били популарни имали су мини турнеју по Шведској. То је некако интересантно да је баш одатле кренуло снимање филма и продужило се на, чини ми се, седам ипо година. Дарко је ишао на многе концерте са нама, забележио и многа путовања, концерте и многа дешавања и на крају много тога заиста није ушло у филм. Ја сам радио музику за филм, али нисам желео да знам за које сцене у филму ће их везивати. Кад сам дошао у биоскоп да одгледам овај филм, питао сам се где је све остало што смо током ових година радили. И онда схватиш да је он као редитељ успео у томе да обједини причу једне породице, једне земље и једног бенда, што је тако тешко.“-рекао је Петар и као одговор на питање новинара да ли ће се једног дана снимати и серија, рекао да материјала за најмање осам епизода има и да би било заиста сјајно кад би нека озбиљна медијска кућа стала иза овог пројекта.
текст и фото: Војвођански новинар