ПРВА СВЕТСКА РАЗГЛЕДНИЦА

Прву разгледницу на свету изумео је Јоца Манојловић, родом из Србобрана, у Бечу 1871. године, а коју годину касније разгледнице су штампане и у Новом Саду.

Ретке с у осо6е које са неког путовања или летовања нису никада никоме послале разгледницу, а још ређе оне које никада нису добиле неку разгледницу. Нису ретки ни колекционари који сакупљају разгледнице, добијене лично, купљене или размењене, па их у својим колекцијама имају по више стотина или хиљада.

Прва светска разгледница изум Србобранца Јоце Манојловића

Прву илустровану поштанску дописницу – разгледницу на свету изумео је Јоца Манојловић, родом из Србобрана, а издала администрација хумористичког листа на српском језику „Змај” у мају 1871.године у Бечу. Лист је у Бечу издавао песник Јован Јовановић Змај, а први сарадник му је био Јоца Манојловић. Познато је да је Змај био врсни цртач и илустратор својих песама, књига, листова и часописа које је издавао, па није искључено да је ту прву разгледницу на свету нацртао управо Јован Јовановић Змај по замисли Јоце Манојловића.

Тако је прву разгледницу на свету, поштом из Беча, послао Јоца Манојловић своме стрицу Деметеру Манојловићу, адвокату у Сомбор, 6.маја 1871 . године,ш то се види на поштанском жигу на разгледници. Адвокат Манојловић је одбио да прими отворену карту од тада опозиционог и врло рђаво обележеног“ листа „Змај“, па је на разгледници написао:,,Ја с Змајем никаква посла нећу да имам – не прима се.”

Прва светска разгледница је, урамљена, чувана у породици Божидара Кекића, дугогодишњег општинског бележника (пре Другог светскоr рата) у Новом Саду, чија супруга је била ћерка Јоце Манојловића. Разгледниц у је на зиду у кући Божидара Кекића, крајем јула 1929. године, видео А.Б. новинар тадашњих београдских Вечерњих новости, о чему је 2. августа те године у свом листу објавио напис под насловом „Прва илустрована дописна карта“. Поспе Другог светског рата није се знало где се рагледница налази, нити је се ко,бар не јавно, за њу интересовао, да би се крајем 2009, појавила на аукцији колекционара у Бечу, где је продата за 13.000 евра. Наравно, организатори аукције нису објавили име дотадашњег власника, а не зна се ни ко је понудио 13.000 евра, а разгледницу је снимио познати новосадски колекционар Славко Кошутић и објављена је у књизи „Име и презиме Нови Сад“, која је крајем 2009 . изашла у издању ИК „Прометеј“.

Као што је на овој првој разгледници мотив био Зм ај, раскриљен изнад наших простора између Цариграда, Москве и Беча, тако су на другим које су се појављивале следеће две деценије, преовладавали мотиви животиња и биљака уз постепено приказивање зграда и панорама места одакле су разгледнице потицале.

Колор разгледнице од пре једног века

Нови Сад је почео издавати своје разгледнице одмах по појављивању оне прве са Змајем. Град је већ био познат као занатлијски, трговачки и баштовански,са изграђеним , тада монументалним зградама, што је нашло места на тим првим новосадским разгледницама. Појавили су се и први издавачи и штампари разгледница – Игнац Урбан и Хергер Агоштон. Разгледнице су штампане техникама литографије и ручно колорисане анилинским бојама.

У наставку дајемо неколико примера тих првих новосадских разгледница.

Разгледница Лазе Дунђерског – На слици је колажна разгледница израђена у техници црно – бела фотографија Бач Сентомаша (Србобрана), издата почетком 1900. године. На три фотографије на левој страни разгледнице приказана је вршидба пшенице и слагање сламе на велику камару, а на фотографији десно лађа која улази у канал у Србобрану. Разгледницу је Лаза Дунђерски послао из Србобрана, извесној Олги у Беч 20. новембра 1900. године и на њој пише: „Драга Олга, овде иде одвећ бурно, свирајући нам овде тамбураши ја сам у мислима у Бечу и као у некој перспективи видим бечке певаче и певачице, твоју угодну собу и твоје и Густикино мило друштво. Ја тебе толико спомињем мојој снаји да гори од жеље да упозна. Ти већ унапред добијаш симпатије оних који су жељни личног познанства с тобом. Прими најискреније поздраве, Лаза.” Између фотографија на левој страни пише нешто као пост скриптум: Ова карта показује једну од наших пустара, што доказује да је разгледницу заиста написао и послао велепоседник Лаза Дунђерски, јер ко је тада осим Дунђерских, имао више пустара од којих је једна приказана на разгледници. На крају Лаза пита Олгу: „Како иде Густики? Молим те да је најискреније поздравиш.” Фотографије на разгледници и разгледница су вероватно дело неког фотографа из Србобрана, а није искључено да су га Дунђерски позвали из НовогСада, Пеште или Беча.

(Разгледнице се налазе у колекцији Раденка Гајића)

Аутор: Раденко Гајић (Одломак из књиге СВЕСКЕ за историју Новог Сада 11)