Људи са три ока(10) – Александар Дамјановић – СРЕБРНА ТРАНСВЕРЗАЛА

Александар Аца Дамјановић, инжењер технологије из Новог Сада, водећи планинар „трансверзалац“ Војводине, један је од најуспешнијих пропагатора овог спорта у нашој земљи, уз помоћ фотографије.

Александар Аца Дамјановић
Александар Аца Дамјановић

  Доктор Радивој Симоновић, лекар из Сремске Каменице и Сомбора, легенда нашег планинарства, пре стотину година се залагао за омасовљење планинарског покрета. Писао је упутства о начину организованог одласка у планине и у њима, између осталог, наглашавао да водичи морају да воде рачуна о томе да се обезбеди довољно времена за фотографисање природних лепота. Тако ће, посредством фотографија, у природним лепотама моћи да уживају и пријатељи и познаници сниматеља. Подељена лепота ће привући нове љубитеље природе у редове планинара. Један од највернијих поштовалаца овог савета доктора Симоновића је инжењер  Александар Аца Дамјановић, страствени планинар, први који је добио звање „заслужни спортиста“.

У кањону Раче
У кањону Раче

Фотографија као сведок

–           Пре пола века сам постао планинар и до данас сам освојио безброј планинских врхова широм света.

Фото-апарат ми је увек био у ранцу, па сам снимајући лепоте природе сачувао и сведочанства о многим планинарским подухватима.Фотографија потврђује да сам био на одређеној коти, али ми је добро послужила и за илустровање многобројних текстова које сам објавио у новинама, часописима и књигама -рекао нам је Аца Дамјановић, један од ретких носилаца звања „планинар-трансверзалац“ које је 1976.године, у некадашњој Југославији, установило Планинарско друштво „Жељезничар“ из Загреба.

Пролеће у источној Србији
Пролеће у источној Србији

  – Планинарска трансверзала је везни пут који спаја више карактеристичних тачака на једној или више планина: врхове планина, планинарске домове, историјска места и споменике, природне реткости и занимљивости, па се обилазак планинарских трансверзала може назвати надградњом класичног планинарства – објашњава Дамјановић и додаје:

Све трансверзале имају контролне тачке на којима се печатом или фотографијом оверава дневник трансверзале. Обилазак траје један или више дана. Неколико хиљада наших планинара је прешло лакше трансверзале, док је теже прешло тек  неколико десетина.

Сребрни Новосађани

 У Планинарском друштву „Жељезничар“ из Новог Сада, у којем је Дамјановић неколико деценија био један од најагилнијих чланова, двадесетак чланова је систематски обилазило планинарске трансверзале. Троје су успели да освоје сребрну значку након обиласка педесет трансверзала. Осим Аце Дамјановића, тај трофеј су још освојили и његова супруга Нада Дамјановић и Милорад Обрадовић.

Мотив са Кавказа
Мотив са Кавказа

 – На списку трансверзала које сам прошао у Србији, некадашњој Југославији и у иностранству, налази се укупно 75 планинарских трансверзала: Карловачка, Козарачка, Биоковска, Чачанска, Мосорска, Нишка, Копаоничка, Вршачка, Ријечка…Поред званичних печата, у дневнику трансверзала имам безброј лепих фотографија и колекцију значака. Најуспелије фотографије излагао сам на бројним изложбама планинарске фотографије, а приказивао сам их и у виду слајдова на многим предавањима, штампао у новинама и књигама – вели Дамјановић и с поносом истиче да је аутор више књига – планинарских водича, који олакшавају сналажење у планинама: од Цера и Гучева до Сувобора и Рајца,Фрушке горе…

Поход на Повлен
Поход на Повлен

–  Дамјановићева књига о Фрушкој гори доживела је и друго издање. То се у историји војвођанског и  српског планинарства дешава изузетно ретко – констатује др Милан Бреберина, председник Планинарског савеза Војводине, наглашавајући велики успех „Аце трансверзалца“.

 

 

У КОПАЧКАМА И ГОЈЗЕРИЦАМА

 

Александар Аца Дамјановићрођен је  у Београду 2. маја 1935. године. Основну школу и гимназију завршио је у Новом Саду, а дипломирао на Технолошком факултету у Београду. Био је запослен у „Синтелону“ у Бачкој Паланци, Текстилном комбинату у Челареву, Фабрици вијака у Ваљеву, а радио је пет и по година као професор. Фудбалом је почео да се бави у подмлатку новосадске „Војводине“ , а као члан омладинске репрезентације Југославије учествовао је на Првенству света у Белгији 1953. године, на којем је нашим изабраницима припало друго место иза репрезентације Мађарске. Дамјановић је потом, као професионални фудбалер, играо за „Војводину“, „Динамо“ из Панчева, “Нови Сад“, “Борац“ из Бања Луке и „Бачку“ из Бачке Паланке. За то време био је и вредан сарадник у спортској рубрици „Дневника“. Планинарством се бави од 1956.године, а са својим  фотографијама је учествовао на више изложби планинарске фотографије. Био је начелник Планинарског савеза Србије и водич на преко 500 излета по некадашњој Југославији.

Део Дамјановићеве колекције планинарских значака
Део Дамјановићеве колекције планинарских значака
  пише: Боривој Миросављевић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *