Људи с три ока(63):Нада Устијанка Мојсовић Секулић

НОВОСАЂАНКЕ ИГРАЛЕ БОСЕ ПРЕД ТИТОМ

Новосадска правница Нада Устијанка Мојсовић-Секулић сачувала фотографије на којима је снимљена пре више од пола века кад је, са својим школским колегиницама из новосадске гимназије, играла у Белом двору на прослави рођендана Јосипа Броза Тита

Већ више година је у моди да екипе чирлидерки ,младих и лепих девојака, уз музику забављају публику изводећи ритмичке игре у паузама значајнијих спортских догађаја, нарочито кошаркашких утакмица. Мало је познато да је Нови Сад још далеке 1953. године имао свој октет „чирлидерки“ које су тако добро биле увежбане да су имале част да играју и у Белом двору на рођендану Јосипа Броза Тита, председника тадашње СФР Југославије .О томе сведочи серија оригиналних фотографија које је у свом породичном албуму, дуже од пола века, чувала новосадска правница Нада Устијанка Мојсовић-Секулић.
Изненађење
– Биле смо ученице шестог разреда гимназије када је наша наставница физичког образовања Божана Каракашевић са нама увежбала њену ритмичку вежбу са колутима. Учествовале смо са том вежбом на више такмичења и побеђивале. Биле смо младе, лепе, амбициозне, сјајно увежбане, па су нас стручњаци препоручили да учествујемо и на великој приредби у Белом двору у Београду, на прослави 25.маја, Дана младости и Титовог рођендана,-присећала се бака Нада једног од најлепших догађаја у њеној младости.- Биле смо изненађене , али и поносне , када нам је саопштено да ћемо бити Титове гошће. Веома озбиљно смо се припремале за тај наступ али није било треме јер смо вежбу добро савладале. Само смо се плашиле да некој од девојака не побегне обруч из руку, што се повремено догађало на тренинзима, па чак и на генералној проби одржаној дан раније у Белом двору.

Деликатан задатак имала је и Мирјана Перваз, ученица истог разреда гимназије, али истовремено и одлична ученица Музичке школе у Новом Саду, која је за клавиром пратила своје колегинице.
– Сећам се да је испред Белог двора био постављен пианино и да сам свирала композиције „Позив на игру“ Карла Марије Вебера и Американца Черчила, композитора музике у Дизнијевом цртаном филму „Успавана лепотица“. Запамтила сам да су нам пред одлазак у Бели двор говорили да не спомињемо ни Америку ни њеног композитора јер то тада нашој актуелној политици није лепо звучало, -вели Мирјана која је као професор клавира дочекала пензију.
Сликање
После дводневних припрема у Београду главна приредба је одржана у Белом двору где је Титу предата и штафета .У забавном програму су учествовали спортисти представници свих република а највише аплауза добиле су младе Новосађанке. Сјајно су извеле своју ритмичку вежбу и ниједан обруч им није испао из руку. Демонстрирале су не само лепоту него и вештину, знање, сналажљивост, самоувереност.
– Имале смо лепе кратке светло плаве хаљинице. Није нам дозвољена било каква шминка или ношење било каквог накита. Играле смо босе, као од мајке рођене. Публика је била одушевљена а наше одушевљење је наступило тек када смо ушле у Бели двор на пријем. Фасцинирао нас је Коча Поповић а први пут смо тада виделе сервираног јастога и кавијар,- с уздахом је констатовала Нада Мојсовић . Она је ухватила Тита под руку и заједно са осталим учесницима у програму се фотографисала за успомену на тај незаборавни догађај. Слика је објављена на насловној страни „Политике“. Телевизију у то време у нашој земљи још нисмо имали.

У Новом Саду је било подоста зависти на гостовање младих гимназијалки у Белом двору. Међутим, ученице тадашњег шестог „а“ разреда Прве више мешовите гимназије „Светозар Марковић“ биле су поносне заједно са њиховим тадашњим разредним старешином професорком Ружицом Кунц и директором Новаком Радовићем.

пише: Боривој Миросављевић