Људи с три ока(50) – Иван Михалек – Ф О Т О Г Р А Ф И Ј А  К А О  П Е С М А

Иван Михалек професор музике из Новог Сада је успешно стварао фотографским апаратом као што је умео маестрално да диригује најбољим хоровима у Војводини

Иван Михалек

Фотографија је, најкраће, најразумљивија форма преношења информација, која најнепосредније додирује разум и осећања. Главни циљ уметничке фотографије увек је био да она буде суверено остварење личности фотографа, рефлекс његовог унутрашњег ока-ока његове душе! Као доказани члан велике породице уметности фотографија се прожима са осталим гранама ликовног стваралаштва па је све чешћа појава да се и сами ствараоци истовремено баве разним видовима уметности. Сремац из Добринаца Славко Воркапић се у Холивуду прославио филмовима „Шума шумори“ и „Фингалова пећина“ које је снимио инспирисан музиком Менделсона и Вагнера. Сјајна музика претворена је у снажне аудио-визуелне поруке и темељ новом филмском језику-паралелној монтажи.

„Музика“ из котлића-боја, укус, мирис,..

Музика са фотографије

Познати новосадски професор музике Иван Михалек, својевремено популаран као уредник музичког програма Радио Новог Сада и диригент више најбољих хорова широм Војводине, није се одвајао од свог фотоапарата и са многих путовања је начинио безброј фотографија с којима је испунио многе албуме. Нису то само путописне фотографије које потсећају на лепе призоре , пријатеље и чланове породице. Међу њима су и колор фотографије и дијапозитиви који представљају занимљива ауторска остварења. Михалек је својим истанчаним слухом осетио да је природа изнедрила мотиве који сваки за себе представља визуелну песму. Као што свака песма има своју композицију, форму, облик, ритам, тако је Михалек све те елементе препознавао и уграђивао у своје фотографије. Волео је народни, изворни, етно мелос, који се „чује“ и са његових фотографија. Док је у Рајцу снимао такмичење у кошењу он је ослушнуо песму оштрог сечива читавог хора такмичара и камером уловио тренутке који док се посматрају на слици као да репродукују све што се догађало пред камером.
Михалекове фотографије јесени, симболично приказане оголелим стаблом без лишћа, стамени стогови сена који наговештавају долазак зиме и котлић у којем крчка паприкаш, само су делић Михалековог богатог фотографског опуса. Песме ових фотографија, које је компоновао, режирао и снимио професор музике – чују и глувонеми!

Пао је и последњи лист наговештавајући бели зимски покривач

Документација

Поред фотографија које је Иван Михалек правио за своју душу у његовој се породици чувају албуми са фотографијама хорова којима је дириговао: Гиманзије „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду, Занатлијско индустријске школе и КУД „Петефи Шандор“ у Вршцу, са Музичког фестивала деце у Сомбору, Фестивала музичких друштва Војводине у Руми, такмичења дечјих хорова Србије у Шапцу…
Иванова супруга Мирјана, такође професор музике, је кћи познатог музичког педагога Бранка Ченејца, па њихови породични албуми с фотографијама су значајни за историју наше музичке педагогије
али и историју фотографије. На полеђини старих фотографија налазе се печати познатих фотографа:Гатера из Земуна, Хивеша из Будимпеште, Варге из Загреба, Шољмошија из Суботице, Рехницера, Волфа, Основића, Харкањија, Панића из Новог Сада,…Ту су и вредне колекције разгледница, штампаних фотографија из целог света као и збирка фотографија чувених филмских звезда између два светска рата: Рудолфа Валентина, Ернеста Хофмана, Лије Маре, Паула Рихтера, Ралфа Форбеса, Хени Портен, Елизабете Бергнер, Поле Негри, Владимира Гајдарова, Ширли Темпл, Лилиан Харвеј, Ивана Петровића и многих других.
Иван Михалек се до краја живота дружио са својим фотоапаратима „Агфа“ и „Фед“ ,његов унук
жели да студира и усавршава се у коришћењу фото и филмске камере, а син Душан је прави глобтротер и на путовањима по свету не одваја се од дигиталне камере..

Иван Михалек је рођен 9.јула 1927. године у Тителу. Основну школу је завршио у Сремској Каменици а нижу гимназију и Средњу музичку школу „Исидор Бајић“ у Новом Саду. Дипломирао је музичку теорију, у класи Петра Бингулца, на Музичкој академији у Београду. Био је директор Музичке школе у Вршцу, професор Школе за васпитаче у Новом Саду и секретар Савеза музичких друштава и организација Војводине. Кад је прешао у Радио Нови Сад био је уредник Редакције народне музике а потом и главни уредник Музичког програма. Сарађивао је, као писац, у музичкој штампи и дневним листовинма и зборницима. Оснивач је више музичких фестивала и такмичења хорова. Фотографијом је почео да се бави још као средњошколац и све до краја живота се није одвајао од фотоапарата.
Пише: Боривој Миросављевић

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *