ЉУДИ С ТРИ ОКА(31): Бранислав Белобрк-ВЕТАР ЈАЧИ ОД ТИТА

 Бранислав Белобрк, новосадски сликар, графичар и дизајнер, уз помоћ фотографија познатих личности израђивао је гигантска уља на платну, неколико пута већа од садашњих највећих билборда!

  На једној од клупа у центру Новог Сада, поређаних око Милетићевог споменика, неколико деценија заузимао је своје место пензионисани сликар Бранислав Белобрк који је проживео 90 година.

Мада је био у позним годинама с лакоћом се окретао када би наишла нека млада и раскошна Новосађанка или непозната гошћа овог града.

  – Што се окрећеш,стари!?- добацује му један од млађих пензионера.

  – Не због онога што ти мислиш! Ја сам уметник, имам још добре очи, па морам да реагујем кад угледам овако лепу крушкасту фигуру,-смирено  би одговара сликар који је  у својој збирци имао, између осталих радова, изванредну колекцију женских актова урађених у разним сликарским техникама.

  По налогу Комитета

  По завршетку Другог светског рата у нашој земљи је формиран Агитпроп-организација за агитовање и пропаганду у којој су нашли запослење и врхунски сликари, фотографи и разне занатлије. Они су од партијских Комитета добијали задатке да организују разне митинге, прославе, предизборне скупове, фискултурне слетове, свечаности поводом пуштања у рад нових привредних објеката,…Требало је изградити и украсити свечане трибине које су морале да буду украшене заставама, паролама, цвећем и сликама најпознатијих актуелних политичких личности:Лењина, Стаљина, Маркса, Енгелса, Тита, Кардеља,…

–           У моди су биле гигант слике које смо, релативно брзо, морали да израђујемо са малих фотографија. Нарочито је био захвалан карактеристичан лик Карла Маркса са великом брадом. Фотографије-узорке, по којима смо правили велика платна, умбра, уљаним бојама, добијали смо од наших колега фотографа Силвестера Мореа, Николе и Косовке Штикавац и других с којима смо изврсно сарађивали. Ја сам за такве потребе израдио преко 200 Титових и других портрета, величине од једног метра до највећег од 56 квадратних метара!-рекао нам је Бранислав Белобрк евоцирајући своје успомене из времена када је правио веће „билборде“ од оних који су последњих година преплавили Нови Сад. Једне године, уочи прославе Дана младости, Титовог рођендана, преко три спрата велике Танурџићеве палате у центру Новог Сада осванула је огромна Титова слика нашпанована конопцима. Атракција није дуго трајала јер је дунуо снажан ветар и поцепао огромно платно.

 

 Робинзон Крусо из Новог Сада

–           Са фотографима смо често сарађивали и када је требало „ретуширати“(скинути са фотографије) неке непожељне ликове политичара који су „скренули са линије“,-вели Белобрк. Добијао је и такве поверљиве задатке мада никада није био члан Партије.- Сећам се да је са неких фотографија требало да се по налогу УДБ-е „избришу“ ликови високих политичких функционера попут Милована Ђиласа, Стане Бабивић, др Благоја Нешковића као и Стаљина када је објављена Резолуција Информбироа. Истовремено сам добијао и друге задатке за израду великих слика са малих фотографија.

Тако сам по налогу др Наде Мицић Паквор урадио читаву изложбу на тему новорођенчади, затим за инжењера Ђорђа Мунка изложбу посвећену безбедности у саобраћају, а за сваки Први мај, Дан Републике, Дан устанка, Дан младости и за сваке изборе, слетове, сајмове имали смо пуне руке посла. Радили смо не само велике портрете него и комплетне пропагандне материјале:плакате, летке, проспекте, пароле, дијапозитиве за биоскопе, значке, плакете, дипломе, пехаре, повеље,..Много сам сарађивао са колегама Мишом Недељковићем, Љубишом Петровићем, Војом Терзићем, Јосипом Естером и другима.

У слободном времену сам ,за своју душу, радио графике са новосадским мотивима, актове, пејсаже и излагао на бројним изложбама широм света. Аутор сам и једног од наших првих стрипова,“Робинзона Крусоа“, којег је објављивао наш први послератни илустровани недељник „Дуга“, као и насловних страна високотиражних романа „X-100“ које је уређивао Митар Милошевић.

    Заволео сам и фотографију па се на многобројним путовањима по свету нисам одвајао од камере.

При снимању нисам „шкљоцарош“ јер се придржавам свих правила композиције. Сада са уживањем прелиставам албуме с фотографијама и присећам се прохујалог времена.

 

СА ЗАУСТАВЉЕНИМ ДАХОМ Бранислав Белобрк , сликар-графичар, рођен је у Сремској Митровици 8.јула 1920.године. Детињство је провео у Дубровнику, а потом се преселио у Нови Сад у којем је завршио Грађанску школу и радио као чиновник у Банској управи. Дипломирао је на Академији примењених уметности у Београду, у класи професора Михајла Петрова. Као дизајнер и графичар био је запослен у „Пропаганди“, “Југорекламу“, “Декору“ и најдуже „Новосадском сајму“. Запажен је по оригиналним идејним решењима за све врсте пропагандних материјала која је остваривао несвакидашњом прецизношћу, заустављањем даха при повлачењу одлучујућих потеза врхом сликарске четкице. Илустровао је нашу прву Дечју енциклопедију, аутор је логотипа многих фирми, манифестација, фестивала,…   Добитник је низа награда и признања на изложбама и земљи и иностранству, а на студијским путовањима је био широм света и са њих донео пуне албуме занимљивих фотографија. Један је од оснивача и доајена УПИДИВ-а, Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине

 

пише: Боривој Миросављевић