Људи с три ока (60)– Велимир Меда-НОВОСАДСКИ ПАПАРАЦО

Новинар фоторепортер Велимир Меда пола века је камером ловио занимљиве догађаје и тренутке из живота познатих људи да би их објавио на страницама новина и удовољио жељама радозналих читалаца

Као прворазредна сензација објављена је, својевремено, у новинама вест, са фотографијама, да је пред матичарем у Новом Саду склопљен брак између познатог новосадског новинара фоторепортера и његове изабранице. Венчање је било по уобичајеном протоколу, као и свако друго, али је амбијент био несвакидашњи: церемонија је одржана у просторији у којој је истовремено приређена изложба фотографија светских мајстора фотографија на тему-младенци. Севали су блицеви са свих страна, зујале су камере, а испред њих је у главној улози био новосадски фоторепортер Велимир Меда , који је у оваквим и сличним ситуацијама, деценијама пре ове свадбе, био са друге стране фотоапарата!

Спасилац

– Фотографију сам заволео за време студија па сам почетком шездесетих година прошлог века уз извештај са организованог летовања у Петровцу на мору послао и неколико фотографија за новине. Тако је почела и моја сарадња с новинама. Прве фотографије су ми објавиле „Вечерње новости“, а потом и многи други листови,- рекао нам је Велимир Меда кога многи сматрају нашим првим фотографом, папарацом, јер је његова камера трагала и успевала да региструје често и веома интимне тренутке познатих личности. Најчешће се налазио на плажама, на обали Дунава, где је мотива за снимање било у изобиљу. Једном приликом је чак снимио и дављење у реци, а потом је био спасилац јер је успешно и на време притекао у помоћ девојци која је била у великој невољи.

На новосадском Штранду је Меда годинама организовао наградно такмичење, вајање у песку. То је пратио камером и занимљивим фотографијама испуњавао илустроване стране новина. На дуплерицама су се појављивале младе и лепе девојке у купаћим костимима такмичећи се за најлепши осмех, а потом и за најлепшу девојку некадашње Југославије. Једна од првих која је понела ту ласкаву титулу, посредством Медине камере, била је Новосађанка Душица Мајсторовић која је убрзо после тога постала супруга легенеде нашег фудбала Илије Пантелића, голмана „Војводине“ и државне фудбалске репрезентације.
Позната је контакт рубрика Велимира Меде „Репортер на улици“ у којој је анкетирао читаоце и њихове одговоре илустровао фотографијама. Откривао је нова лица наше естраде па је међу првима објавио фотографије звезда попут Лепе Брене, Лоле Новаковић, Бранке Веселиновић, Миодрага Петровића Чкаље, Мире Бањац, Терезе Кесовије, Бобе Стефановића, Жарка Данчуа, Далиборке Стошић, Силване Арменулић, Габи Новак , Ђорђа Марјановића, Неде Арнерић, Исмета Крцића, Душка Радовића, Тинета и Радојке Живјковић, Лепе Лукић, Арсена Дедића, Микија Јевремовића, Радмиле Караклајић, Славка Перовића, Оливере Марковић, Драгана Стојнића, Милована Илића Минимакса,…

Мост

Са посебним задовољством Велимир Меда је камером бележио промене у комуналном животу града. Поносан је на своју богату докумантацију о изградњи Новог Сада:
– Снимио сам читаве делове града којих више нема.Остали су само на мојим фотографијама као непоновљив времеплов. Био сам веома тужан када сам снимао некадашњу Јеврејску улицу срушену у центру града уочи изградње позоришта и пробијања булевара. Потресло ме је и бомбардовање наших лепих мостова. Зарекао сам се да ћу снимати сваки корак на њиховој поновној изградњи.
Велимир Меда је део свог завета већ испунио јер је у сарадњи са академиком Николом Хајдином, пројектантом моста Слобода, годинама пратио ревитализацију тог моста и у оквиру његовог васкрса приредио је велику документарну изложбу фотографија, на Факултету техничких наука у Новом Саду. Да би начинио што веродостојније слике моста снимао га је из свих могућих углова и по свим временским приликама. Понекад, по великој хладноћи кад се и вода замрзавала, прсти су се лепили за фотоапарат. Пењао се чак и на врх високих стубова да би дочарао лепоту несвакидашње конструкције.
Фотографски опус Велимира Меде симболичан је информативан и визуелан мост који на убедљив начин спаја одлазеће генерације са онима које долазе.

пише:Боривој Миросављевић