Људи с три ока (27): Боривој Гагић – ЧОВЕК ПТИЦА

Новосађанин Боривој Гагић, доајен ваздухопловства у нашој земљи и при крају десете деценије живота  радо  и често се винуо и плаве висине.

  Педантни енциклопедисти су забележили да је „ваздухоплов свака справа (апарат) која се динамички или статички одржава и креће у ваздуху. Има их  тежих од ваздуха, који се у њему одржавају кретањем: авион, једрилица , хеликоптер, жироплан , хеликостат, ракета, …“  Сви су настали као вековна жеља човека да се у лету придружи птицама. Такву жељу имала је и група младих Новосађана која је пре девет деценија, попут Икара, први пут  у Новом Саду, полетела једрилицом са ледине крај пута за Темерин. У њој се налазио и Боривој Гагић који је сачувао у свом фото-албуму фотографије овог значајног подухвата.

 

  Ентузијазам

 

 – Још као клинац сам с уживањем посматрао лет птица, а потом се дивио првим авионима. Пожелео сам да будем пилот али ме на регрутацији нису примили јер сам већ био ожењен! Занимање пилота је тада било врло рискантно, дешавале су се често хаварије авиона, пилоти су гинули, па држава није хтела да има много пилота јер ју је закон обавезивао да се стара о породицама погинулих,- испричао нам је Гагић свој први неуспели покушај да се домогне плавих висина, а потом је наставио своју прићу:

 – Из ината сам желео да полетим. Са групом ентузијаста основао сам 1938.године у Новом Саду нашу прву једриличарску групу „Орао“. Вођа групе је био Растко Шилић, а мене су изабрали за секретара. У Гундулићевој улици, код Васе Лућића,  сами смо направили једрилицу и 6.септембра извели први лет на Ширинама, поред пута за Темерин. Ту је сада Канал Д-Т-Д. До полетишта смо однели једрилицу на рукама. Девет људи је држало летилицу као јаје на длану. Први се пријавио да полети Александар Мудрински, који је већ раније управљао авионом. Летилицу без мотора је помоћу челичног ужета „повукао“ снажан фиксиран аутомобилски мотор. Лет Мудринског је био кратак али успешан па смо сви били одушевљени. После њега полетео је, такође успешно, пилот Растко Шилић, а затим сам ја дошао на ред, као први самоуки летач. Нико није био срећнији од мене у тренутку када сам осетио да летим без мотора!

  Чим се прочуло за успех једриличарске групе „Орао“ стигла је понуда, која је одмах прихваћена, да се група једриличара припоји обласном Аероклубу Нови Сад који је обухватао и Осијек и Бели Манастир.

 Значка

  – Знало се, уочи Другог светског рата, да су Немци кроз рад једриличара школовали будуће пилоте.То је био и један од наших задатака па смо уз помоћ државе брзо стекли већи број једрилица и једриличара. Међу њима су били Милан Каћански , Бора Мишковић и други  који су врло брзо учествовали у рату.

Свечаном крштењу наших једрилица, 22.септембра 1940. године присуствовао је и Драгиша Цветковић, тадашњи председник, са члановима владе. Пред избијање рата имали смо и најбољу једрилицу на свету „Делфин“, али је све то у рату уништено,- објашњавао нам је Гагић, који се и у позној старости сећао свих детаља из младости. Окупатор је оставио пет једрилица, типа „Цимбора“, у Бачком Градишту а Гагић их је одмах по ослобођењу земље пребацио на војни ародром који се налазио код Ечке. На велико изненађење савезника, руских пилота,Гагић је полетео једрилицом-без мотора, помоћу челичног ужета.

  – Већ у јануару 1945. године учествовао сам у формирању ваздухопловног центра за обуку у Вршцу, а касније  и обнављању Аеро клуба у Новом Саду. Стално сам летео једрилицама, учествовао на такмичењима и освојио сребрну значку. Пре тога сам морао да постигнем апсолутну висину од 1.ооо метара, да летим пет сати без ичије помоћи и да прелетим најмање педесет километара. У марту 1949. сам се пет сати смрзавао летећи изнад Вршачког брега а раздаљину од 50 километара сам постигао на релацији Нови Сад-Борово, летећи немачком  једрилицом „Краних“. Златну значку нисам освојио јер ми недостаје прелет од 300 километара.

    И на домаку свог стотог рођендана,  Боривој Гагић успешно је  летео „родом“.

 

– Имао сам мало проблема са видом, али сам  средио очи па једва чекам да поново полетим. Летети без мотора је савршенство које се не може описати!-с усхићењем је причао новосадски Икар,а на питање,зашто више воли једрилицу од авиона, шеретски одговара:- Зато што је она женског рода!

ПЕДАГОГ Боривој Бора Гагић је рођен у Беодри(Новом Милошеву) 31.децембра 1910.године. Као „Привредников“ питомац завршио је у Новом Саду машински занат, а дипломирао у Средњој машинској школи у којој је одмах задржан за наставника а касније је постао и њен директор. Оснивач је и дугогодишњи директор Хемијско-технолошке школе у Новом Саду.  Као средњошколац заинтересовао се за фотографију, а једно време је играо фудбал у „Војводини“. Своју велику љубав према ваздухопловству исказао је не само као један од првих Новосађана који се винуо у ваздух једрилицом, него и као такмичар и организатор. Завршио је курс за инструкторе летења у Вршцу, моторну пилотажу је положио 1950. године, био је три године пробни пилот фабрике авиона „Јастреб“, више година члан Ваздухопловног савеза Војводине. Многи наши познати војни и цивилни пилоти прошли су обуку код сјајног учитеља Боривоја Гагића.

пише: Боривој Миросављевић