УЏБЕНИК ЗА УСПЕХ: ЛЕКСИКОН СРПСКОГ ПРЕДУЗЕНИШТВА
У сусрет обележавању 175 година Српске читаонице – Градске библиотеке у Новом Саду, одржано је представљање књиге за Youtube канал Бибилиотеке ЛЕКСИКОН СРПСКОГ ПРЕДУЗЕТНИШТВА, аутора Слободана Ивошевића у Дигиталном омладинском центру Градске библиотеке. У веома занимљивој промоцији о књизи су говорили: Драган Којић, дугогодишњи директор градске библиотеке Нови Сад, Војкан Поповић, директор градске библиотеке Алексинац, Радомир Чубрановић, новинар-публициста, председник удружења ЕУпрогрес и наш уредник за Војводину и аутор књиге, Новосађанин Слободан Ивошевић.
Драган Којић је напоменуо да је књига ЛЕКСИКОН СРПСКОГ ПРЕДУЗЕТНИШТВА од Библиотеке изабрана да се достојно обележи 175-годишњица Српске читаонице као једна од најбољих књига у којој је Библиотека – суиздавач.
Војкан Поповић је уједно био представник Библиотеке и града Алексинца родног места Косте Таушановића, политичара, министра и банкара и иницијатора и оснивача са Владимиром Матијевићем Српског привредног друштва „Привредник“.
Радомир Чубрановић, који се одазвао позиву Библиотеке Нови Сад и аутора књиге и пријатеља Ивошевића, говорио је о овој изузетно занимљивој, информативној и надасве корисној књизи из новинарског угла и уз „помоћ“ вишедеценијског пријатељства са Слободаном Ивошевићем.
Чубрановић је у занимљивој и надхнутој речи, између осталог, рекао:
-Када ми је Слободан рекао да ћу учествововати у овом разговору о овој књизи, нормално да сам је поново прелистао. Опет сам схватио да је ова књига за често читање, прелиставање, обнављање знања и извлачење суштинских порука књиге за праксу, тј. – живот. Успут, прелиставајући књигу осећао сам се као дете у посластичарници: нисам знао који ћу „слаткиш“ најпре конзумирати…Такву књигу је могао да напише само аутор попут Слободана Ивошевића који, од како га знам, има личну – интимну мисију, жељу и потребу да помаже људима, посебно младима који су на прагу избора каријере, да изграде себе у целовиту личност и напредују у поштеном животу и раду. Одлука о животном-радном путу је веома значајна и озбиљна.
У овој књизи основни повод и подсећање за разматрање пословног успеха су Владимир Матијевић, привредник и банкар и Коста Таушановић, политичар, министар и банкар – иницијатори и оснивачи Српског привредног друштва „Привредник“, нажалост и даље недовољно познатог. Подсећам: „Привредник“ је у прошлом веку током 51 године одшколовао кроз паралелни систем образовања 36.775 пословних људи: од шегрта, калфе до самосталних господара фирми – предузетника ради „поштеног посла и зараде“ (како је говорио Матијевић). То је несумњиво грандиозно постигнуће или модерно речено пројекат за свако поштовање! Од тог броја одшколованих – 8.000 су постали и радили као милионери! То је невероватних готово 22% од укупног броја „питомаца Привредника“ што потврђује изузетан резултат образовног момента деловања „Привредника“.
Велику вредност и значај резултата „Привредника“ схватићемо кад упоредимо са данашњим резултатима у бројним акцијама, активностима, школовањима и дошколовавањима, тим пре јер су неопходне још многе активности на локалном и државном плану попут, од недавно најаваљене, активности запошљавања младих „Прва плата“, онда ова књига је итекако актуелна и добар водич и путоказ. Успут, подсетио бих, и на изузетна искуства на путу ка светлости (знању) које нам је дао и Михајло Идворски Пупин објашњењем пута „Од пашњака до научењака“… Књига која је била обавезна литература у америчким колеџима и за коју је добио Пулицерову награду…
Све што је битно у овој књизи, Ивошевић је популарно поједноставио, појаснио, објаснио и пружио путоказ како пронаћи пут успешне каријере: од описа „Привредника“, списка успешних Срба предузетничког духа, давању списка особина (четвородимензионалне) неопходних до данас, како успевати у животу, па све до лексикона-појмовника српског предузетништва…
Та тема је годинама присутна у писању и стварању Ивошевића. Он је иницирао да својевремено заједнички издамо веома популарну књигу МУДРОСТИ МЕНАЏЕРА…Издвојио бих из те књиге почетну мисао о значају каријере и успеха америчког теоретичара и практичара Хеџеса:
„Нити један једини учитељ у 16 година мог формалног образовања није ме научио ниједну ситницу о принципима успеха“ .
Шта више рећи него се добро замислити!
Ивошевић је још много раније, од ове књиге, о којој данас причамо, понудио књигу и активности под насловом:
ПРОНАЂИ СЕБЕ – УПРАВЉАЈ КАРИЈЕРОМ, – истакао је Радомир Чубрановић и изнео елементарне биографске податке о аутору књиге Слободану Ивошевићу:
Рођен 1955. године, дипломирао на Економском факултету у Београду 1978.
Током вишедеценијског радног искуства радио је као : руководилац службе плана и анализе, систем аналитичар и пројектант информационих система, руководилац велепродаје у унутрашњој трговини, директор у ТРО „Универзал“ Бечеј, секретар удружења трговине у Привредној комори Војводине, помоћник секретара за трговину, туризам, тржиште и цене у Извршном већу Војводине, стручни консултант за топ (водећи) менаџмент у 35 организација-предузећа, креатор и власник сајта и блога www.виртуелниментор.цом , објавио више од 40 књига из области менаџмента, афористике, белетристике и развоја каријере, магистрант Факултета техничких наука у Новом Саду, сарадник др Исака Адижеса из Адизес Институте из Лос Анђелеса на тему управљања собом; креатаор модела и приручника за ПАЕИ самопроцену путем Интернета… Оснивач и власник предузећа “ Ивошевић и кћери” и удружења “Моба партнер”. У срећном браку са Станом, званом Буба: имају три ћерке и два унука.
Слободан Ивошевић нам је на крају предствљања књиге дао следећи ексклузивни интервју за „Штајерске новице“ о великом значају и још увек недовољном сазнању о „Привреднику“ :
- Како и зашто је настала књига ЛЕКСИКОН СРПСКОГ ПРЕДУЗЕТНИШТВА?
-Књига је настала као резултат мог вишегодишњег истраживања предузетничке праксе у Срба у периоду с почетка XИX и у XX веку (Пет хиљада прелистаних новинских страница и хиљаде уложених сати истраживања, више хиљада прочитаних страница различитих књига).-
- Како сте дошли на идеју за писање књиге?
-Прочитао са у „Американском Србобрану“ чланак пренет из „Привредника“ и одушевио се њиме. Тако са започео.-
- Које сте изворе користили у својим истраживањима?
Највише сам анализирао искуство некадашњег Српског привредног друштва „Привредник“ из Загреба, Војводине и Београда.
- Где је стизао „Привредник“?
-Свуда где је саобраћао воз и брод – стигао је и „Привредник“ извршивши тиху „окупацију“ наших привредноразвијених подручја, пре свега пречанских крајева преко Саве и Дунава.-
- Како је био организован „Привредник“?
-„Привредник“ је био организован на територијално-функциноалном принципу, у почетку у Краљевини Срба Хрвата и Словенца до формирања државе Југославије 1918 године. Унутрашњу организацију су формирали у периоду 1894 до 1898 године.-
- Каква је била унутрашња структура „Привредника“?
Структуру су сачињавали руководећи људи: инспиратори-језгро, патронат (старешинство), старији шегрти, самостални госодари од 26 и више година.-
- Колико чланова је бројао „Привредник“
У почетку 10.000 чланова, а након полувековног рада „Привредник“ је имао 36.775. Фасцинантно зар не?
- На којим стубовима је почивао „Привредник“?
– Главна скупштина, месни одбори, повереништво, школе, учитељи, свештеници, Клуб самосталних питомаца. Најширу основу чинили су тзв. мали људи средњег сталежа. Другим речима прави спој родољубља, породицâ и школâ у име личног и заједничког напретка.-
Одакле је притицао новац за рад?
-1895. године формиране су земљорадничке задруге и систем 450 штедионица чиме је добијена финансијска основица „Привредника“. На крају је 1895 година формирана чувена Српска банка по идеји Косте Таушановића, родом изн Алексинца.-
- Ко је оличавао такву организацију?
-Владимир Матијевић, бечки ђак, иниицијатор, окупљач, трговац и добротвор. Он је био матица око кога су се окупљали његови пословни пријатељи и сарадници-саборци.-
- Како је на такву идеју дошао сам Матијевић?
-Својим бистрим очима видео је како народ тешко живи „притснуте организованим страним капиталом“ и решио да томе нађе лека. У то време Срби су се угледали на Чехе који су имали акцију „свој своме“, па је решио да их опонаша.-
- Какав је тип личности био Матијевић?
-Матијевић је био типичан оновременски Кордунаш: знао је шта хоће, а шта неће, човек од акције, упоран готово до фанатизма, храбро је гледао изазовима и опасностима у очи.-
- Како је „Привредник“ стигао из Загреба у Београд?
-„Привредник“ су у Загребу доживљавали као конкуренцију и опасност. Приређивана су му малтретирања и терања у затвор, што је кулминацију доживело у тзв. велеиздајничком процесу 1908. године. Руку добродошлице пружила им је београдска трговачка омладина и тако су 1922. године стигли у Београд где су подигли шегртски дом 1932. године у Лазаревићевој улици.-
- Ко је био иницијатор добродошлице у Београду?
-Дочекао их је гимназијски професор, питомац Текелијанума у Будимпешти, и учесник Невесињског устанка 1875. године Павле Аришнов родом из Великог Бечкерека, данашњег Зрењанина. Аршинов је 1910. године пензионисан и послат у Загреб да помаже Матијевићу где је умро и сахрањен је на Мирогоју у Алеји великана.
- Каква је била филозофија „Привредника“
-О томе постоји писани траг у тексту: „Наш поглед на свет“, из 1938. године:
„Човеков поглед на свет и наш однос према свету, уједно му је и његов компас у свакидашње животу. Схватање појединца о вредности живота и о циљу целокупног нашег стремљења, то схватање даје основне побуде за наше иступање према другим људима, а одређује и правац целокупног нашег рада“... У своме родољубљу „Привредниковац“ није заслепљен, па да туђу нацију или другу веру презире или мрзи. Он не да никоме да му хули његове свестиње, а он сам исто тако поштује туђе.“
- Шта је био крајњи циљ „Привредника“?
-Коначни циљ је дефинисао сам Владимир Матијевић – стварање елите. Он каже: „Ја сам „Привредником“ најнезадоволнији, тек када постигенемо 100.000 намештених питомаца бићу задовољан“. Ако се узме у обзир да су годишње намештали 1.000 питомаца, то значи да је за 100.000 људи потребо 100 година! Амбицизно, а такав је и био Матијевић. Нажалост, он је умро 1929. године од наоко баналне смрти – последице непрелажаног грипа. Само му је клонула глава на радни сто! Тако се завршио један од колективних подвига српског народа, незабележен у историји.
- Ко је све подражвао рад „Привредника“?
– „Привредник“ су подржавали, о њему говорили и писали: Краљ Александар I Карађорђевић који се 1923. године примио покровитељства, Делфа Иванић суоснивачица Кола српских сестара, др Јован Цвијић, др Михаило Идворски Пупин, председник Српске академије наука, др Николај Велимировић, Никола Пашић, Милош Црњански… пише без доказа да је и Никола Тесла био његов члан.
Каква је ваша (про)цена Владимира Матијевића?
-Написао сам скицу за биографију Владимира Матијевића под насловом О ИДЕАЛНОМ СРПСКОМ МЕНАЏЕРУ (човекољубивом и богатом) ИСТИНИТА БАЈКА. Покојни професор историчар др Никола Л. Гаћеша веома се похвално изразио о биографији у Летопису Матице српске маја 2004. године и тим приказом веома се поносим: он је тврдио да ће стручњаци, пре свега менаџери и други привредници хрлити да је читају,jер Матијевић је био лидер и менаџер када о томе нико није слутио-закључио је аутор књиге Слободан Ивошевић.
Имајући у виду речено о „Привреднику“ као и о централној теми књиге „Лексикон Српског предузетништава“, Ивошевић је указао и на следеће принципе успеха у животу човека, поготово младог, којима не учи школа него живот:
- Чувати здравље физичко, телесно, душевно и духовно.
- Уочити своје таленте: склоности и способности.
- Стицати знање тј. школовати се и завршити све школе на време – од основне до факултета односно 23-те године.
- Давати понуде онога што некоме треба и ко је спреман за то да плати.
- Бити другачији на тржишту, брз и поовољнији у цени од других.
- Одредити каква је визија велики, главни циљ коме се тежи.
- Може ли се од визије живети и радити за себе или другога.
- Испољити иницијативу тј. започињати послове.
- Неговати радну етику – бити моралан.
- Умерено уживати.
- Радовати се.
- Стећи умерено богатство и чинити добро.
