СВЕТСКО, А НАШЕ

Душан Домовић-Булут, сматра се за једног од најбољих баскеташа свих времена

Светско првенство у кошарци 1970, организовано је први пут ван територије Јужне Америке (Аргентина 1950, Бразил 1954, Чиле 1959, Бразил 1963, Уругвај 1967) и то, код нас, у Југославији.

Учесници из 12 земаља били су подељени у три групе у три различита града. Домаћини су били Сплит, Сарајево и Карловац. За пласман од 8-13 места екипе су играле у Скопљу, а финална група играна је у Љубљани. Југославија је, као домаћин, имала директан пролаз у финалну групу. После свих одиграних утакмица Југославија је постала првак света, а кошарка ће од тада у нас постати најпопуларнији спорт. Еуфорија после освојене златне медаље, која је захватила све делове наше бивше државе,  пренела се на улице, игралишта и сви су хтели да убацују лопту кроз обруч. Заслугом легендарног Небојше Поповића, кошарка је добила и свој устаљени термин телевизијских преноса утакмица -суботом у 17 сати где смо сви са страшћу гледали утакмице, „скидали“ финте и после завршетка одлазили на улични терен да све то и пробамо. Тада није било много клубова као данас, а ни тренера, тако да је мноштво деце имитирало своје идоле и учило кошарку на баскету. Како су ницала игралишта између зграда и баскет је почео да живи на уличним теренима, јер у кошарци морате да имате најмање десет играча за тренажни процес, а у баскету барем једног да играте 1:1, мада је најбољи баскет 3:3.

У Новом Саду, баскет је почео да се игра у школама „Соња Маринковић“, „Ђорђе Натошевић“, у Машинској школи, на Еђшегу, Ђачком, Телепу, Салајци, Детелинари…..

Баскет се добро примио и постаје традиција незваничних надметања у игри под једним кошем. Најчешће, од пролећа до јесени терени су били препуни баскеташа, мада су га они најзагриженији и зими играли на отвореном. Било је много добрих баскеташа, али са појавом Душана Домовића-Булута он је доживео невероватну популарност и експанзију. Наиме, Душан се 2011, као првак Србије у такмичењу 1:1, по повратку са светског првенства у САД, из Алкатраза, вратио са сазнањем да ће ФИБА значајним улогом подстаћи овај међу младима све омиљенији спорт.

Сви кажемо да се доста тога понесе из породице, па је тако Душан, љубав према кошарци добио од свог оца познатог новинара Младена Булута са којим је одлазио да гледа како тата игра баскет са другарима. Ту је видео прве финте, како противника надиграти, како примити ударац, а остати суздржан, како се понашати у победи, а како у поразу.

Једна изрека каже да „И најдаљи пут почиње са првим кораком“, тако је и Душан прве кошаркашке кораке направио код тренера Душана Игњатова. Тај период рада карактерише правилно извођење и усвајање кошаркашких елемената и стална корекција. Као прволигашки тренер и тренер, који воли да ради са младим играчима, имао сам прилику да гледам Душана на понеком тренингу. Одмах сам уочио страст у његовим очима и жељу за надигравањем.  Са фризуром као његов идол Ален Ајверсон, правио је невероватне покрете. Размишљао сам и питао се, да ли ће његов индивидуализам у наредном периоду тренери знати да ставе у функцију игре и подреде захтевима тима?

У следећем периоду рада и сазревања, Душан је упорно следио свој пут кроз кошарку и тражио разумевање тренера за његов начин игре, којег на жалост није било. Баш као и река понорница која наиђе на препреку па скрене на другу страну, тако је и Душан играо од клуба до клуба тражећи своје место. Баскет са другарима из кварта био је лек за све неправде, а освајање све значајнијих турнира потврда његовог квалитета. Мада је у последњој прволигашкој сезони играјући за македонски „Кожув“ из Ђевђелије остварио одличну статистику и добио прилику да обнови уговор, решио је да се повуче и озбиљно посвети баскету 3×3.

Формирао је баскет тим Нови Сад (Душан Домовић – Булут, Тамаш Ивошев, Дејан Мајсторовић и Марко Савић, а раније Милан Бошковићи Марко Ждеро ) који ће, од кад је 2012. започела светска ФИБА турнеја  освојити четри пута титулу првака света (2014, 2015, 2018 и 2019 ), а 2018.  су годину завршили непоражени са 32 победе, без и једног пораза. Ређала су се и индивидуална признања, па је тако Душан 2015. био МВП Светске турнеје, а 2016. и 2017. изгласан за најспектакуларнијег играча баскета на свету.

За репрезентацију Србије освојио је, уз титуле европских првака, три златне медаље на Светском првенству ФИБА – 2012. у Грчкој, 2016. у Кини и 2017. у Француској где је био изабран у најбољи тим турнира. Наступао је за Србију на Олимпијским играма у Токију 2021. освојивши бронзану медаљу. Специјално признање КСС добио је 2019.

Одлазак за Америку у јулу 2021. и играње баскета у америчкој Биг3 лиги (која се игра по другачијим правилима у односу на стандардни 3×3 ) је круна каријере, јер се нашао у окружењу доскорашњих НБА звезда. Био је трећи пик Биг3 драфта, 2024. био је најбољи асистент, а једном је проглашен за играча недеље у Биг3 лиги.

Један песник је рекао да је ,,Једном када замислиш да си изнад звезда, није важно ко си. Све што твоје срце замисли моћи ћеш да оствариш, само ако не одустанеш од својих снова“.

Аутор: Зоран Триван