Ромска култура: идентитет, отпор и понос

Култура представља темељ идентитета и осећаја припадности сваког народа. Када је реч о ромској заједници, она готово увек носи и снажан елемент различитости. Управо та посебност чини ромску културу јединственом и препознатљивом, а питање њене специфичности отвара простор за разумевање богатог наслеђа које Роми чувају и преносе кроз генерације.

У Београду се налази Кућа ромске културе, први ромски музејски простор у југоисточној Европи. О поставкама и програмима брине Марија Елезовић заједно са члановима своје породице, посвећено радећи на истраживању, прикупљању и представљању ромског културног наслеђа.

„Ми истражујемо, прикупљамо и представљамо ромску културу“, објашњава Елезовић. „С обзиром на то да смо сада присутни и на друштвеним мрежама, све више људи показује интересовање да нас посети. Питају какве поставке имамо, где се налазимо и како све то изгледа.“

У оквиру поставке налазе се бројни предмети који сведоче о животу и традицији Рома – одевни предмети, украси, посуђе, оруђе, па чак и оружје. Изложени су и национални симболи попут заставе и химне, али и прикази традиционалних заната, занимања, музике и игре.

„Роми су специфични јер живе у готово свим државама света“, каже Елезовић док води кроз изложбени простор.

Музика је један од најважнијих елемената ромске културе и снажан начин повезивања људи. То посебно истиче Бранко Бако Јовановић, уметник који потиче из музичке породице и који је још у детињству показао интересовање за уметност.

„За мене је специфичност ромске културе у тамбури“, каже Јовановић. „Већ са петнаест година имао сам прилику да фасцинирам публику у Берлину, Ослу, Тилбургу, Мадриду, Паризу, Лондону и Бечу. Тамбуру представљам на посебан начин, како би публика могла да доживи њен звук и виртуозност на несвакидашњи начин.“

Тамбура је инструмент карактеристичан за Балкан и источну Европу, а њен звук доноси јединствено емотивно и чулно искуство. Управо кроз музику, сматра Јовановић, може се најјасније осетити дух ромске културе.

„Специфичност ромске културе налази се у музици и осећају“, закључује он.

Иако су Роми присутни широм света и често називани грађанима света, они никада нису потпуно изгубили своју посебност нити се потпуно стопили са већинским друштвима. На то указује и Јадранка Ивковић, директорка Европског ромског института за културу и уметност у Србији (ЕРИАЦ).

„Култура је стожер идентитета, отпора и поноса и управо је то оно по чему је ромска култура посебна“, наглашава Ивковић.

Она објашњава да је уметност Рома, нарочито савремена, често интегрисана у ширу културну сцену, али да допринос ромских уметника неретко остаје недовољно видљив. Због тога ЕРИАЦ кроз изложбе, музичке и књижевне перформансе представља уметнике и уметнице ромског порекла, промовишући њихово стваралаштво и чинећи ромску културу видљивијом.

На крају, Ивковић подсећа да су Роми дали изузетан и немерљив допринос европској култури, иако је тај допринос често остајао у сенци и недовољно препознат у јавности.

Извор: https://www.phralipe.rs/2026/03/13/romska-kultura-identitet-otpor-i-ponos/