Улагања у Манасију – национални значај за очување културног наслеђа
Министар културе у Влади Републике Србије Никола Селаковић и игуман манастира Манасија протосинђел Павле потписали су данас уговор којим је ово министарство определило 463.910.000 динара за реализацију пројекта „Заштита и презентација манастира Манасијаˮ.
Селаковић је истакао да је након данашњег уговора за потребе конзервације и презентације манастирског комплекса, заједно са средствима које је Министарство културе пренело у децембру прошле године, држава обезбедила Манасији 553.600.000 динара у претходних девет месеци. Он је прецизирао да ће овогодишња средства бити уложена у обнову манастирске трпезарије, која је најмонументалнија трпезарија у Српској православној цркви на територији Србије, као и у реконструкцију манастирских бедема и у нова археолошка испитивања на локалитетима који до сада нису истраживани.
Према његовим речима, у трогодишњем програму од националног значаја, рестаурација, конзервација и презентација манастира Манасија представљају једну од највећих инвестиција у очување српског непокретног културног наслеђа.
Са средствима која ћемо пренети у наредној години, држава ће у Манасију уложити укупно милијарду и 46 милиона динара, рекао је Селаковић и додао да је ово највећи појединачни износ који је држава уложила у неко културно добро у претходних неколико деценија.
Он је указао на то да држава улагањима у манастирски комплекс жели да спремно дочека 2027. годину, када ће се обележити 650 година од рођења и 600 година од смрти српског деспота Стефана Лазаревића, сина кнеза Лазара и кнегиње Милице, великог витеза Змајевог реда, великог градитеља и писца.
Извор: Министарство културе
Чувар црквене културне баштине – Манастир Манасија, монументално достигнуће средњовековне српске архитектуре и уметности. Ова светиња, подигнута у периоду између 1407. и 1418. године, представља трајни споменик деспота Стефана Лазаревића, који је својим делима оставио дубок печат на српску историју.
Духовни и културни центар – Под покровитељством Деспота у Манасији цвела је чувена Ресавска школа. Учени монаси сабирали су грчке свитке са Свете Горе и из Византије, латинске и угарске књиге, образујући неоцењиву ризницу духовне културе. Манасија је тако постала стециште најумнијих глава онога доба и један од најзначајнијих духовних и културних центара Балкана у 15. веку.
Деспот Стефан Лазаревић – Свети Деспот Стефан Лазаревић (1377–1427), у српском памћењу познат и као Стефан Високи, оснивач је и ктитор манастира Манасија, син кнеза Лазара и кнегиње Милице. Јединствени војсковођа, политичар, дипломата, писац и песник – успео је да у тешким временима сачува свој народ. Остао је упамћен у црквеном и народном сећању као пријатељ Божији – Свети Деспот. После своје смрти 1427. године, деспот Стефан Лазаревић сахрањен је у својој задужбини – манастиру Манасији. Његов гроб налази се унутар манастирске цркве и представља једно од најважнијих историјских места овог комплекса. Манасија је тако остала трајно повезана са својим ктитором, чија је владавина оставила дубок траг у историји српске државе и културе.
Извор и фотографије: https://manastirmanasija.rs/