ПУНОЛЕТСТВО ПЕВАЧКОГ ТАКМИЧЕЊА „ЛАЗАР ЈОВАНОВИЋ“ У КОЛАРЧЕВОЈ ЗАДУЖБИНИ

У 18. години постојања, певачко такмичење „Лазар Јовановић“ је, упркос још увек итекако присутних пандемијских околности и различитих ограничења, окупило преко 100 учесника у девет категорија (распоређених по узрасту, односно годинама рођења), који су своја образовно -уметничка достигнућа представили током четири дана у Коларчевој задужбини, друге јунске декаде. Организатору манифестације, еминентом удружењу Културни елемент, на челу с редитељем Тадијом Милетићем и младим и агилним тимом, које већ пету годину (почев од 2016) посвећено и с великом ангажованошћу брине о свим детаљима надметања, избору међународног жирија (две поставе за одређене групе и етапе такмичења), програмском материјалу, односима с јавношћу и свим „закулисним“ и непредвиђеним моментима који се могу догодити на сваком међународном окупљању, и разуме се, свим учесницима, треба свакако упутити све похвале за професионално обављање озбиљних и сложених задатака. Штета што, вероватно и због ванредних здравствених околности није било више посетилаца (премда их је у Музичкој галерији било скоро онолико колико мере допуштају, али у великој дворани, четвртог дана, нажалост, тек неколицина), а нарочито веће пажње штампаних, па и електонских медија који су се, истина, бавили најавама догађаја, а не и његовим одјецима. Изузимајући данас толико присутних,  друштвених мрежа, које изгледа, преузимају примат у информисању (мада се не може рећи да их прати и она „најкласичнија“ публика), премда оне често говоре о „себи самима“, односно објављују углавном личне и пристрасне утиске самозадовољних актера збивања. Два угледна жирија (Татјана Васле, Сенка Недељковић и Аријана Филип за млађе женске и мушке категорије  и Марија Темеши, Берислав Јерковић, Весна Шоуц и Дан Патака за старије) оцењивали су кандидате из осам земаљаа, већином из Србије, али и нашег суседства (Словеније, Хрватке, Северне Македоније, Црне Горе, Бугарске, Мађарске, једног и из САД-а), а број награда од којих првих чак 40, говори о високом нивоу пријављених, па самим тим и реномеу такмичења. Свесни да због ограниченог новинског простора, али и чињенице да нисмо могли слушати све певаче, не можемо поменути чак ни све оне (у овом тренутку) најбоље пласиране, истаћи ћемо да је већина оних које смо пратили, приказала своје лепе гласове, основне особине солидне, у многоме и добро савладане технике, чисту интонацију и природну, али и неговану музикалност, успешно задовољивши техничко-интерпретативне захтеве одабраних арија и соло песама. Најпре бисмо у Другој а категорији истакли Марка Костића, тенора лепо вођених фраза, финог динамичког нијанисирања и управо експанзивног и одушевљеног приступа интерпретацији, као и тројицу првонаграђених у Првој мушкој категорији: Огњена Инђића, дивно племенитог баритонског гласа и природне, дубоке емоционалности, Јакова Калајжића из Хрватске, баса великих вокално- интерпретивних могућности и Лазара Парежанина, сјајног бас-баритона огромних способности уметничке трансформације, оцењеног са сто поена. И фино сензибилни, мада и помало необично вибрантан баритон Андреј Главан, с одлично одабраним, нестандардним програмом  (Трећа категорија) је освојио прву награду, а у Четвртој је Новосађанин Страхиња Ђокић, са свих сто заслужених поена, добио такође прву, али и Главну награду као неприкосновени лауреат такмичења, освајајући огромним и моћним басом и максимално проживљеним, у пуном смислу „одглумљеним“ представљањем четири оперске арије. Поред новчаног износа овај избор му омогућује и концерт с оркестром у великој дворани Коларчеве задужбине у наредној сезони.  Изванредан, мада и понешто пренаглашен у преданости наступа и екпресивности (што му је одузело 4 од максималних 100 бодова) био је у истој категорији и прави, блистави тенор Младен Продан, који је такође понео прву награду. Међу првонаграђеним женским гласовима у Трећој, и овде двоетапној категорији, издвојили бисмо лепо обојеног младодрамског сопрана Ану Гвозденовић, широког вокалног распона и благих мецосопранских валера, изразиту у тумачењу лида, Оливеру Кривокућу, јасног, звонког и врло покретљивог колоратурног сопрана, и посебно, Мартину Кољеншић, префињеног, прелепог и јединог правог мецосопрана који смо чули, наизглед уздржаних, а надасве продубљено промишљених и проосећаних тумачења. Удео клавирских сарадника (неадекватно најављиваних као корепетитори) у представљању свих такмичара био је немерљив и изузетно посвећен, без обзира на сложеност репертоара. Гледајући уназад, данас су далеко дејственији, и на много вишем нивоу него што је то некада било. По изражајној подршци и срчаном подстицању свих награђених, памтићемо Милана Шуменковића, Вању Шћепановића, Миливоја Вељића, Јелену Шиљег, Катарину Јовановић, Душана Гроздановића, Миљану Николић, Владимира Глигорића и Татјану Дробни, који су без сумње максимално допринели њиховом завидном пласману, као и додели и осталих одличја. Међу њима су и награде Културног елемента које Маријани Шовран из Црне Горе, Ани Гвозденовић и Мартини Кољеншић, уз новчани износ доносе и солистичке концерте у серији „Победници“, затим препорука  Фондације „Опероза“ тенору Младену Продану која му омогућује учешће у продукцијама те организације у Црној Гори, те специјалне  награде Марији Арутјуњан, Марини Николић и Лазару Парежанину које обезбеђује Аудио и видео тим.

 

Марија Адамов

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *