Нобелова награда за књижевност Мађару Ласлу Краснахоркаију

СТВАРНОСТ КРОЗ АПСУРДИЗАМ и ГРОТЕСКНИ ЕКСЦЕС!

За Штајерске новице из Будимпеште пише: академик Властимир Вујић

Шведска краљевска академија 9. октобра Нобелову награду за књижвност уручила је Мађару ЛАСЛУ КРАСНАХОРКАИЈУ! Награда је Краснахоркаију додељена, како пише у образложењу – „због снажног и визионарског стваралаштва, које, усред апокалиптичног ужаса у којем живимо – ПОТВРЂУЈЕ МОЋ УМЕТНОСТИ! Ласло је, каже се у наставку образложења – ВЕЛИКИ ЕПСКИ ПИСАЦ У ЦЕНТРАЛНОЕВРОПСКОЈ ТРАДИЦИЈИ КОЈЕГ КАРАКТЕРИШЕ АПСУРДИЗАМ и ГРОТЕСКНИ ЕКСЦЕС!

Тежак и захтеван, његов стил је, како га је сам описао, као „стварност до лудила“. Његова склоност ка дугим реченицама и ретким преломима пасуса такође је писцу донела етикету „опсесивног“ аутора.

Ласло Краснахоркаи рођен је 1954. у Бањи Ђула, у источној Мађарској, где је завршрио гимназију, а велики таленат тих година показао је за музику, којом се као пијаниста извесно време бавио и професионално. Дипломирао је мађарски језик и књижевност на Филозофском факултету у Будимпешти, а домовину је напустио 1987. Тих година живео је у Западном Берлину, потом се селио широм Европе, а живео је и у Њујорку. У то време, како је записао неко од критичара, Краснахоркаи је писао о „МАЂАРСКОМ ЈЕЗИКУ КАО НАЈУСАМЉЕНИЈЕМ  ЈЕЗИКУ НА СВЕТУ“!?

Краснахоркаи је познат по тешким и захтевним романима са меланхоличним темама, често класификован као постмодерни. Његову другу „бестселер“ књигу под називом „Меланхолија отпора“ (коју је прочитала), америчка критичарка Сузан Монтаг прогласила је Ласла Краснахоркаија – „МАЈСТОРОМ АПОКАЛИПСЕ“ У МОДЕРНОЈ КЊИЖЕВНОСТИ“!

Овогодишњи нобеловац познат је и по делима „Рат и рат“ (1999), „Пустошење и туга под капом небеском“ (2004), „Сејобо је боравио тамо доле“ (2008), „Последњи курјак“ (2009), „Анималинсиде“ (2010) и другима. ЊЕГОВЕ КЊИГЕ ПРЕВЕДЕНЕ СУ НА ВИШЕ ОД ТРИДЕСЕТ ЈЕЗИКА, А ДОБИТНИК ЈЕ И НАЦИОНАЛНИХ НАГРАДА У МАЂАРСКОЈ – Атила Јожеф, Деријеве, Мараијеве, Кошутове награде!

Овогодишњи нобеловац има и те како садржајне струковне  контакте са колегана, сајмовима и фестивалима у Србији. Краснахоркаи је 2013. био гост Београдског сајма књига, 2019. гостовао је на српском фестивалу Крокодил, а 2022. године овогодишњем  мађарском нобеловцу на 16. Међународном фестивалу ПРОЗЕФЕСТ у Новом Саду – уручена је Награда „Милан Видаковић“! 

Краснахоркаи сматра, ипак,  да је његов први (дебитантски на таквом нивоу) роман (који га је 1985. године) и лансирао у високу књижевност био – „САТАНТАНГО“! То је прича о безименој мађарској варошици и њеним убогим гротескним житељима заробљеним у „замку“ сопствене будућности да напусте своју устајалу забит и крену у потрагу за бољом будућношћу. Овај роман награђен је Букеровом наградом 2015, по којем је славни мађарски режисер БЕЛА ТАР снимио истоимеи филмски класик, на којем је Краснахоркаи био сценариста!                      

Кажимо на крају да су, поред Ласла Краснахоркаија, фаворити за овогодишње Нобелово признање, између осталих, још били и –  Кан Сјуе, Амитав Гош, Харуки Мураками, Маргарет Атвуд и Џ. К. Роулинг(прошлогодишња добитница била је  Јужнокорејска ауторка Хан Канг).НОБЕЛОВА НАГРАДА СЕ САСТОЈИ ОД ДПЛОМЕ, МЕДАЉЕ и ЧЕКА НА 11 МИЛИОНА КРУНА (око МИЛИОН ЕВРА!).      

Извор: Штајерске новице https://stajerska.eu/2025/10/11/stvarnost-kroz-apsurdizam-i-groteskni-eksces/