НЕМА ВРХУНСКОГ СПОРТА БЕЗ НАУКЕ

Кошарка је једна од најпопуларнијих колективних игара, а створена је у Америци. Њен творац др Џејмс Најсмит (08.11.1861.-28.11.1939.), демонстрирао је нову игру за младе под називом „баскетбол” 21.12.1891. у Спрингфилду. Прва званична утакмица одиграна је 20.1.1892. године, а први погодак у историји кошарке постигао је Вилијам Р. Чејз. У годинама које су долазиле кошарка је напредовала, а др Најсмит прелази на Универзитет Канзаса (1898.), где ће остати до своје смрти. Професор Најсмит имао је и пресудну улогу у настанку универзитетске кошарке. Био је тренер Универзитета Канзаса шест година, а његови сарадници наставили су квалитетним радом и популаризацијом нове игре. На Олимпијским играма у Сент Луису 1904. кошарка се појављује као демонстрациони спорт, а од 1936. налази се у редовном програму олимпијских игара. Тренутно, на Универзитету Канзаса помоћник директора лабораторије за спортске перформансе је Новосађанин др Димитрије Чабаркапа.

Млад, а у свету већ признати научник у области примењене науке у спорту, своју играчку каријеру почео је са 14 година у Новом Саду, релативно касно за данашње услове. У породици интелектуалаца, мајка Јелена магистар електротехничких наука, а отац Војкан инжењер машинства, акценат је био на образовању, васпитању и  стварању здраве личности. Поред тога било је важно завршити и нижу музичку школу. Али, упоредо се јавља жеља и за кошарком.

Можда је каријера његовог блиског рођака Жарка Чабаркапе (изабран у првој рунди, са позиције 17 на НБА драфту 2003. године Phoenix Suns) утицала на то или је гледање утакмица пробудило жељу за почетак, али магија је почела. Заједно са оцем одлази на пробни тренинг код врсног и признатог тренера Јанка Луковског. Тренинг је успешно прошао, а искусни тренер је препознао таленат. Почетак није био лак, али је жеља за напредовањем била јача.

Таленат је брзина којом неко напредује, а основа талента је осећај за меру. Из тренинга у тренинг показује напредак, почиње и са индивидуалним радом на побољшању елементарне технике, интересује се за режим исхране и опоравак. После завршетка основне школе уписује средњу медицинску школу у Новом Саду. Године пролазе, напредак је видљив, а границе се померају. Почиње озбиљно  да размишља о одласку у Америку, па тако трећу и четврту годину средње школе завршава за једну годину и себи отвара простор да матурску годину посвети припреми за одлазак у УСА. У том периоду посвећености кошарци, игра и за јуниоре КК Војводине, значајно поправља физичку припрему, технику и на крају играчку статистику са утакмица. Скреће пажњу на себе, па тако 2012. добија стипендију као спортиста на једном од престижних америчких универзитета у Вирџинији – James Madison University (ЈМУ).

Као и сваки новајлија на универзитету полако се уклапа у систем, правила и понашања. Индивидуално напредује, добија солидну минутажу у екипи, да би на крају такмичарске сезоне 2012/13. постали шампиони ЦАА дивизије и пласирали се на завршни турнир НЦАА у Атланти (Maarch Madness). У следећим годинама био је један од водећих стрелаца у екипи, члан прве поставе и захвалан тимски играч.

За само три године завршио је основне студије из кинезиологије, а затим у наредне две и мастер студије из нутриционистике. У групи од 100 иностраних студената заузео је треће место, а на додели диплома Универзитет је позвао и платио трошкове за његове родитеље. По завршетку спортске универзитетске каријере, било је неколико понуда да настави професионално да се бави кошарком. У разговору са родитељима, а вођен жељом да комбинује науку и спорт, одлучио је да се посвети науци и истраживању. Своју истраживачку каријеру започео је 2017. на једном од истраживачких одељења Медицинског факултета Харвард. У 2018. постаје асистент и студент докторских студија на Универзитету Канзаса. Своју докторску дисертацију из области „биомеханичке анализе шута у кошарци” одбранио је 2021. и добио престижну академску награду као један од најбољих студената.

У последњих неколико година објавио је више од 65 рецензираних научних радова у престижним часописима и презентовао је на више регионалних, националних и међународних конференција. У циљу унапређења и развоја спорта и науке о спорту у Србији 2023. успео је да оствари академску сарадњу између Универзитета у Канзасу и Универзитета у Београду, чиме је започето више заједничких пројеката.

Аутор и фото: Зоран Триван

Зоран Триван – ФИБА кошаркашки тренер – У току 40 година тренерског рада радио је у 16 клубова и шест иностраних држава (Црна Гора, БИХ, Израел, Либија, Мароко и Пољска), са свим ранговима и нивоима такмичења. У летњем периоду ради на престижним кошаркашким камповима у Србији и иностранству као стручни руководилац. У Пекингу је 2000. одржао кошаркашку клинику за тренере, у организацији Кинеске кошаркашке федерације.(Фото: Огњен Адамовски)