Кина смањује увоз хране: Нова стратегија мења тржиште соје, меса и житарица
Кина жели да производи више хране и смањи зависност од увоза, што би могло да промени токове светске трговине пољопривредним производима. Пекинг улаже у квалитетније земљиште, отпорније семе, наводњавање и вештачку интелигенцију, али због недостатка обрадивих површина неће моћи да се одрекне увозне соје, говедине, млечних производа и биљних уља.
Кина је у новом петогодишњем плану за период од 2026. до 2030. године поставила прехрамбену сигурност међу своје стратешке приоритете.
Циљ Пекинга је повећање домаће пољопривредне производње, смањење зависности од међународних добављача и стварање већих залиха хране. Таква политика могла би значајно да утиче на земље које кинеском тржишту продају житарице, месо и друге пољопривредне производе.
Разлог за промену није само економски. Ратови, трговински сукоби, климатске промене и поремећаји транспортних праваца показали су колико брзо снабдевање храном може да буде угрожено. Због тога Кина прехрамбену сигурност све више посматра и као питање националне безбедности.
Кина има 18 одсто становништва, а само седам одсто ораница
Највећа препрека кинеској пољопривредној самосталности јесте недостатак природних ресурса.
У Кини живи готово 18 одсто светског становништва, док земља располаже са свега око седам одсто глобалних пољопривредних површина.
Додатни проблем представља ограничена доступност воде. Велики делови земље нису погодни за интензивну пољопривредну производњу, док су постојеће обрадиве површине све више изложене сушама и екстремним температурама.
Нова истраживања указују на раст броја периода током којих се истовремено јављају велика врућина и суша. Такви услови посебно угрожавају приносе кукуруза и пиринча.
Квалитетно земљиште са 70 на 75 одсто
Кина зато неће покушати да повећава производњу само ширењем површина. Главни циљ је већа продуктивност постојећег земљишта. Према плану за период од 2026. до 2030. године, удео висококвалитетног пољопривредног земљишта требало би да порасте са приближно 70 на 75 одсто.
Планирана су велика улагања у:
- отпорније и приносније сорте семена;
- биотехнологију;
- прецизну пољопривреду;
- дигитализацију и вештачку интелигенцију;
- савремену механизацију и навигационе системе;
- сензоре за рано откривање болести и временских опасности;
- ефикасније системе наводњавања;
- већу употребу органских ђубрива.
Циљ је повећање приноса уз рационалније коришћење земљишта, воде и ђубрива, као и смањење губитака током производње и складиштења хране.
Кина неће моћи без увозне соје
Упркос великим улагањима, потпуна независност од увоза практично није могућа. То се нарочито односи на соју. Кина је средином августа у САД купила нешто више од 500.000 тона соје за нову сезону. То је само мали део количина које су јој потребне.
Према споразуму постигнутом са САД у октобру 2025. године, Кина би до краја 2028. требало годишње да купује приближно 25 милиона тона америчке соје.
Соја се у Кини користи за људску исхрану, али је још важнија као извор протеина за огроман сектор производње свиња, живине и рибе. За домаћу производњу свих потребних количина Кина нема довољно земљишта и воде.
Због тога би соја требало да остане један од најважнијих кинеских увозних пољопривредних производа.
Шта ће Кина производити, а шта наставити да увози – Нова стратегија неће једнако утицати на све пољопривредне производе. Земље које Кини продају пшеницу, кукуруз, пиринач, свињско и живинско месо могле би да се суоче са слабијом тражњом и већом конкуренцијом. Насупрот томе, извозници соје, говедине, млечних производа и биљних уља и даље могу да рачунају на велико кинеско тржиште.
Пекинг тражи више добављача и нове транспортне правце
Кина не жели само да смањи укупан увоз, већ и да избегне превелику зависност од једне државе или једног транспортног правца.
Нова стратегија комбинује:
- већу домаћу производњу;
- велике државне резерве хране;
- увоз из већег броја земаља;
- улагања у луке, железницу и нове ланце снабдевања.
Такав приступ требало би да смањи опасност да политички сукоб, рат или прекид пловидбе угрозе снабдевање кинеског становништва.
За постојеће извознике то значи да више неће бити довољно само понудити велике количине робе. Мораће да се боре са већим бројем конкурената и строжим кинеским захтевима.
Кина ће тражити мање количине, али квалитетнију храну
Кинеско тржиште би у наредним годинама могло постепено да се промени из масовног увозника основних пољопривредних производа у купца који пажљивије бира скупљу и квалитетнију робу.
Очекује се раст потражње за:
- кафом и какаом;
- прерађеним прехрамбеним производима;
- рибом и морским плодовима;
- квалитетним производима са јасним пореклом;
- храном која испуњава високе безбедносне и еколошке стандарде.
Документација о пореклу, безбедност хране, одрживост производње и могућност поуздане испоруке постајаће све важнији услови за приступ кинеском тржишту.
Кинеска технологија постаје нови извозни производ
Пекинг истовремено жели да од купца пољопривредних производа постане један од водећих светских понуђача пољопривредне технологије. Кина већ развија и извози унапређено семе, системе за дигитално управљање производњом, технологију наводњавања, пољопривредне машине и опрему за прераду хране. Решења за повећање приноса, обнову земљишта и смањење губитака хране могла би све више да се користе и ван Кине. Због тога нова кинеска стратегија не доноси само промену у трговини храном. Она би Кини могла да обезбеди и знатно снажнији положај на глобалном тржишту савремене пољопривредне технологије.
Потпуна независност од увоза хране ипак остаје мало вероватна. Кина ће производити више пшенице, кукуруза, пиринча и меса, али ће због ограниченог земљишта и воде још дуго остати један од највећих светских купаца соје, говедине, млечних производа и биљних уља.
Пише: АгроСервис плус
https://agroservis.rs/kina-smanjuje-uvoz-hrane-nova-strategija-menja-trziste-soje-mesa-i-zitarica/