Иако се, према најновијем извештају Европске федерације новинара (ЕФЈ), новинарска удружења широм Европе суочавају с појавом да млади људи који раде на даљину све чешће избегавају да постану чланови новинарских удружења,  ДНВ је, пратећи и ослушкујући савремене трендове у раду професионалних новинарских удружења, али и следећи властиту визију, увек отворено за све облике професионалне сарадње, рекла је др Биљана Ратковић Његован, председница Друштва новинара Војводине, поздрављајући чланове ДНВ, као и присутне госте,  на 3. годишњој Скупштини VI сазива овдашње најстарије новинарске организације.

Између жеља и могућности

За протеклих годину дана у раду ДНВ било је потешкоћа, али и успеха. Потешкоће сводимо на оне финансијске природе, због чега нисмо у потпуности реализовали наш замишљени план рада, тако да смо неке од усвојених обавеза само одложили за „боља времена“.

У успехе, односно наше позитивне активности, убрајам објављивање књига, поставке изложаба, учествовање на стручним и научним конференцијама у земљи и иностранству, где су наши чланови имали запажене реферате. Такође, као саорганизатори, управо припремамо нову међународну конференцију под, рекло би се, обавезујућим насловом „Српски језик и српско писмо у медијском простору“, која ће се одржати у Трнави, Република Словачка, од 11. до 13. септембра 2026.

Осим тога, многи чланови ДНВ-а су, на основу својих професионалних референци, а одлуком Министарства информисања и телекомуникација, именовани у бројне комисије за оцењивање конкурсне документације за пројектно суфинансирање медијских садржаја и то на свим нивоима – општинским, покрајинском и републичком.

Овом приликом истичем и остале наше активности у овом Министарству.

Наиме, на иницијативу и позив ресорног министра – проф. др Бориса Братине – упућен свим новинарским удружењима, представници ДНВ-а су упознали министра с нашим радом, проблемима и предлозима упућеним министарству. Том приликом смо, између осталог, отворили и питање критеријума за успостављање репрезентативности новинарских удружења. Иако је подзаконским актом наложено да се репрезентативност обезбеђује углавном бројем чланова (са плаћеном чланарином у текућој години), сматрамо да би требало више нагласити и друге критеријуме.

То су, на пример, професионална и етичка компетентност новинара у задацима специфичним за струку чланова ових удружења, као и ређе помињана колективна или групна компетентност новинарских друштава и њихов допринос решавању општих и појединачних проблема новинара и уопште новинарства. Она, посебно, подразумевају њихов капацитет да ефикасно сарађују унутар не само своје групе, него и са другима, да заједнички решавају проблеме и прилагођавају се новонасталој ситуацији.

Према овим критеријумима ДНВ, као најстарија овдашња новинарска организација, има пуно право да буде равноправан члан „заједнице” новинарских удружења. И убудуће ћемо инсистирати на овим принципима. Можда ће нас кад-тад препознати и „Википедиа“, као нека друга удружења.

Благодети и опасности технолошких промена

Али, дозволите ми неколико речи о статусу нованара и стању новинарства данас.

Новинарство се суочава са великим изазовима. Пре свега, деценијски пословни модели медија постали су неодрживи, али су брзе технолошке промене отвориле нове могућности за новинарство. Истовремено, могу да представљају и широко распрострањене претње за постојећа  радна места, услове рада и квалитетно новинарство. Послови, који су некада били добро плаћени и сигурни, све више се замењују несигурним, са платама толико ниским да су многи приморани да напусте професију. О прекаритету на радном месту (читај: увек си замењив), који утиче на економску нестабилност, социјалну несигурност и општу неизвесност, затим чудним политичким агендама које стварају веома поларизирајуће јавно мњење или корпоративној похлепи, да и не говорим. Осим тога, концентрација медија угрожава плурализам и демократију, ометајући улогу „чувара капија” коју би медији требало да играју.

Ми верујемо да новинари, односно медији треба да служе јавном интересу, а не политичким агендама или корпоративном интересу.

Новинари све мање раде у традиционалним медијима. Новинарство је постало много разноврсније, са све више новинара који се окрећу емитовању на дигиталним платформама.

Ипак, новинари још увек итекако постоје – прате, истражују, проверавају, коментаришу, траже решења. Нова генерација, дигитална, ради у хаотичном информативном простору, препуном дезинформација и поларизујућих наратива, али ипак – ради. Прилагођава се савременим журналистичким трендовима према којима је, све заступљеније, умрежено новинарство не само одговарајући алат за рад, него постаје и нормално радно окружење.

Надаље, питање је и како стећи и одржати медијску публику која је све више диверзификована, односно фрагментисана у погледу врсте медија које прате, односно канала за који се опредељује, а велики део ње се „преселио” на дигиталне алгоритме друштвених медија, посебно на „Инстаграм“. Ако ми дозволите – ја лично на подкасте. А добро се сећам вести од 16. марта 2010, када је Радио-телевизија Србије, први пут у историји ове националне радио-телевизије, у информативној емисији објавила вест која је директно преузета с друштвене мреже (убиство једне певачице). Од тог датума до данас све се изменило у погледу извора информација и начина њиховог пласирања, с обзиром на то да готово сви медији интегришу праћење објава на друштвеним мрежама у свој свакодневни рад и редовне информативне програме. Можда је то део одговора на претходно постављено питање како стећи и одржати медијску публику?

(Не)заменљиви „чувари капија“

И напослетку, неколико речи о деловању професионалних новинарских удружења данас. Али, пре тога, сматрам, да је као дигресију, потребно поново поставити питања: ко је новинар, која права и обавезе новинари имају и како их новинарска удружења штите, како је структурисана област новинарских удружења, да ли се поштује принцип саморегулације новинарских удружења? – без претензија да данас и овде одговоримо на њих.

Дакле, према новијем извештају Европске федерације новинара (ЕФЈ), новинарска удружења широм Европе се суочавају с појавом да млади људи и људи који раде на даљину све чешће избегавају да постану чланови новинарских удружења. Надаље, у многим земљама је уочено смањивање броја чланова већ етаблираних удружења, као и ограничавање финансијских средстава за њихов рад. Осим тога, пејзаж новинарских удружења постаје све фрагментисанији, с више удружења која су неретко подељена по идеолошким линијама.

Европска федерација новинара нас саветује да удружења активна у области економског и професионалног заступања новинара треба да сарађују, ако не у свим аспектима, онда бар тамо где заједничке коалиције помажу у обезбеђивању слободе медија, те да се у оваквим коалицијама успостави и кровна новинарска организација. Таква једна коалиције у Србији је формирана, али не у циљу промовисања слободе медија.

Наше удружење, Друштво новинара Војводине, пратећи и ослушкујући савремене трендове у раду професионалних новинарских удружења, али и следећи властиту визију, остаје и надаље посвећено и увек отворено за све облике професионалне сарадње, на основама: добровољности и непрофитабилности, заштите и унапређења новинарске професије, слободе изражавања, поштовања етичких стандарда, јачања професионалног положаја новинара и активног учешћа у развоју медијске културе и јавног живота у Војводини, па тиме и Србији.

Овом Скупштином обележавамо, с месец дана закашњења, и Дан новинара Војводине, 15. мај, када је у Новом Саду 1848. објаљен први лист на српском језику, Богдановићев Вестник, као и уобичајеном пригодном свечаношћу приликом доделе годишњих награда заслужним члановима ДНВ.

Обраћање др Биљане Ратковић Његован, председнице ДНВ, на 3. годишњој  Скупштини VI сазива 13.6.2026.

Service Unavailable

The server is temporarily unable to service your request due to maintenance downtime or capacity problems. Please try again later.

Additionally, a 503 Service Unavailable error was encountered while trying to use an ErrorDocument to handle the request.