Дан Библиотеке Матице српске
Живимо у времену опомињућег пандемијског знака који се наднео над савременим светом. Он нас је спречио да се виђамо с драгим људима, да обављамо свакодневне обавезе, да обележавамо датуме, који нас учвршћују у вери да културом можемо градити путеве за које знамо куда воде. Један од таквих датума је 28. април, Дан Библиотеке Матице српске – свечани датум српске културе у целости. Свест о томе да она постоји већ скоро 190 година довољан је разлог да се тренутна околност доживи као пролазна, као једна од препрека које су јој стајале на путу током низа година.
Дан Библиотеке Матице српске обележава се од 2016. године свечаном академијом. Везује се за 28. април (по новом календару) 1864. године, када је имовина Матице српске, заједно са књигама из њене библиотеке предата власнику пароброда Напредак Јовану Форовићу за пренос у Нови Сад.
Поводом Дана БМС установљена је и Награда Златна књига БМС. Награда се додељује за допринос библиотекарству и библиографском раду истакнутог научника, књижевника или уметника. Награду може добити истакнути научник, књижевник или уметник ако има своју задужбину у Библиотеци Матице српске. Награду чини повеља и зборник радова са округлог стола о добитнику. Први добитник награде је академик Предраг Пипер. Леуреати награде, у наредним годинама, били су Радован Бели Марковић, Светислав Божић и Лазар Чурчић.
Обележавање Дана Библиотеке Матице српске, 28. априла, у ванредним условима:
1. Кратко обраћање управника Библиотеке Матице српске, Селимира Радуловића, на сајту и Фејсбук страници Библиотеке;
2. Електронска презентација о Библиотеци Матице, од настанка 1826. до 2020; кратак историјат и преглед рада;
3. Електронска презентација Прва размена књига Матице српске с Руском академијом наука;
4. Објављиваће се, на сваких сат времена, по једна песма најистакнутијих српских песника на Фејсбук страници Библиотеке
Нажалост, Дан Библиотеке обележавамо без нашег драгог колеге Горана Влаховића (1963), помоћника управника, врсног стручњака у области заштите културних добара, посебно старе и ретке библиотечке грађе од националног значаја, који је преминуо 11. априла. Нека му је вечна хвала и слава!
Историјат
Библиотека Матице српске, најстарија српска библиотека националног значаја и прва јавна научна библиотека у Срба, утемељена је у Пешти 1826. године, у окриљу књижевног друштва Матице српске, основаног с циљем да омогући излажење часописа Летопис Матице српске, покренутог 1824. за 1825. годину, и књига на српском језику.
Најранији помени о библиотечкој делатности у Матици српској јављају се у записницима Матице српске из 1830. године, када је Матица српска упутила поклоне Народном музеју у Пешти, Царској библиотеци у Бечу, Народној библиотеци у Прагу и Императорској руској академији наука у Санктпетербургу. Поклоне су чиниле свеске Летописа и прве књиге у издању Матице српске. Од наведених институција једино је Руска академија узвратила дар, 1832. године. Заједно са Руском академијом и Атанасије Стојковић, професор Харковског универзитета и стални члан те Академије, послао је пет својих књига на руском језику.
Свеске Летописа Матице српске, прве књиге, које је Матица српска објавила и поклони из Русије, чинили су почетни фонд Библиотеке Матице српске.
Назив Библиотека Матице српске први пут се помиње у обраћању Саве Текелије на седници Српског општества у Пешти, у храму Светог Ђорђа, 1836. Седница је одржана у црквеној општини при Храму Св. Георгија, пошто се Сава Текелија 1836. припремао да оснује Текелијанум, завод за школовање Срба у Пешти. Он је тада изразио жељу да у згради коју буде купио буде места и за Матицу, ако јој се одобри рад, али свакако за Библиотеку.
Четрнаестог августа по старом календару 1838. донета је одлука да се Библиотека отвори за јавност. Том Одлуком „Опредељено јест Библиотеку и то јавну МС именујему завести у коју ће сваки најпаче Славјанин буди кога наречија и колена син био свободан приступ имати и књиге читати моћи.“
Вест о оснивању Библиотеке Матице српске објављена је у Српским народним новинама Теодора Павловића у Пешти, 27. августа исте године.
Значајније богаћење фонда Библиотеке Матице српске и њено убрзаније и организованије уређење може се пратити од 1841. године. Као будимски епископ Платон Атанацковић поклонио је Библиотеци Матице српске 787 књига из своје личне библиотеке заједно са каталогом. Књиге епископа Платона Атанацковића представљају прву велику збирку доспелу у Библиотеку Матице српске.
После смрти Саве Текелије, 1842. године, испоштована је његова последња жеља да његове књиге припадну Текелијануму, заводу за школовање српске младежи у Пешти и да се ставе под управу Матице српске. Библиотека Саве Текелије, највећа приватна библиотека у Срба у 18. веку, са око 4000 књига, пренета је у Текелијанум марта 1843. године. Библиотека Платона Атанацковића и лична библиотека Саве Текелије представљају прве велике збирке које је Библиотека Матице српске добила. Са њима је Матичина библиотека постала најзначајнија библиотека у првој половини 19. века.
У серији Каталог легата Библиотеке Матице српске од 1995. до 2004. објављени су каталози библиотеке Платона Атанацковића, Саве Текелије и Текелијанума, укупно пет томова, са око 10.000 каталошких јединица.
У првим деценијама рада нарочите заслуге за њен развој имају Јован Суботић, Јован Ђорђевић и Јован Радонић.
Библиотеку је 1842–1843. стручно уредио књижевник Јован Суботић, који је према њеним књигама у Летопису Матице српске припремао и објављивао прву српску текућу библиографију.
Јован Ђорђевић је 1858–1859, као и Ђуро Даничић у Народној библиотеци у Београду, предложио концепцију Библиотеке Матице српске као националне библиотеке Срба у Угарској, засноване на томе да Библиотека Матице српске треба да прикупља све српске књиге и новине, затим словенске књиге и од несловенских оне које говоре о Србима. Оформио је и нови каталог и набавио први печат за Библиотеку.
Заједно са Матицом, Библиотека је пресељена 1864. у Нови Сад, где је смештена у дом Платона Атанацковића (Платонеум). Овим пресељењем Матице српске, отпочело је ново доба Матице српске и њене Библиотеке.
Историчар Јован Радонић, библиотекар од 1899. до 1905, поставио је у Правилима Библиотеке принципе планског попуњавања, заштите и коришћења књига и периодике и дао основну поставку каталога.
После Другог светског рата Библиотека се интензивно и свестрано развијала.
Године 1948. постала је Централна библиотека Војводине и почела је да прима обавезни примерак свих штампаних ствари из Србије. Од 1958. је самостална установа. Од 1965. до распада Југославије прима југословенски обавезни примерак и функционише као једна од осам југословенских националних библиотека. Од 2008. прима и чува обавезни примерак са територије Републике Србије. Оснивањем Универзитета у Новом Саду 1960, обавља и функције универзитетске библиотеке. Године 1985. у Библиотеци Матице српске основан је Реферални центар Војводине, 1989. започета је електронска обрада публикација. Када је успостављена узајамна каталогизација 2003, електронског каталог БМС постаје основни и већински део Виртуелне библиотеке Србије. У електронском каталогу Библиотеке Матице српске преко 1.5000.000 записа.
Библиотека Матице српске данас има преко 4.000.000 књига и других публикација. Збирке се попуњавају обавезним примерком, куповином, разменом са 320 институција у 54 земље, поклоном и депозитом ФАО и УНЕСКО и сваке године повећају се за око 50.000 публикација.
Поседује веома вредну збирку рукописних књига, најбогатије збирке српских књига XV– XIX в. и српских периодичних публикација XVIII–XIX в., као и многобројне ретке књиге. Најстарија књига јесте Матичин апостол из XIII в., писан на пергаменту. Посебну културно-историјску и музејску вредност имају библиотеке целине, личне библиотеке и библиотеке установа и друштава, које садрже преко 100.000 књига.
У лабораторијама и радионицама Одељења заштите публикација обављају се конзервација и рестаурација старе и ретке књиге, микрофилмовање и књиговезачка заштита публикација.
Публикације се користе у седам читаоница, а наручивање и задуживање могуће је и електронским путем. У Библиотеку се годишње учлани око 4000 читалаца, који у току године користе више од 50.000 публикација.
Од 2011. на сајту БМС постоји Дигитална БМС, која данас садржи преко 1.500.000 дигитализованих страница публикација. Дугогодишњи је члан Међународног савеза библиотека и библиотечких удружења (IFLA) и Међународне федерације за документацију (FID).
Библиотека Матице српске објављује три серије каталога својих раритетних збирки – Ћирилске рукописне књиге БМС, Каталог старих и ретких књига БМС, Каталог легата БМС, затим едицију Каталог посебних збирки БМС, текућу Библиографију књига у Војводини, Годишњак Библиотеке Матице српске, књиге у едицијама Трагови и Посебна издања, каталоге изложби, Водич, зборнике са Трибине Савремени човек и савремени свет, своје гласило Вести и др.
На Фејсбук страници постављају се текстови који промовишу књигу и читање, најављују и прате актуелна дешавања у Библиотеци. Корисницима је омогућена услуга Питајте библиотекара БМС.
Библиотека Матице српске је носилац Вукове награде (1966), Награде „Милорад Панић Суреп“ (1992), Ордена Светог Саве другог степена, који јој је доделио Свети Синод Српске Православне цркве (2019) и других признања.