Вучић положио венац у Спомен парку Сремска Митровица: Немамо право да заборавимо

Нећемо заборавити ниједно име оних који су спроводили политику истеребљења једног народа, српског народа, поручио је Вучић у обраћању у Спомен парку Сремска Митровица, поводом Дана сецања на жртве усташког концентрационог логора Јасеновац у Другом светском рату.

„Немамо право да заборавимо, јер бисмо се тако одрекли и окренули главу од правде, слободе, сопственог постојања, па и бога”, истакао је Вучић.

Рекао је да је данас у Сремској Митровици, јер никада од отварања Спомен парка, ниједан српски председник није ту дошао.

„Неколико година заједнички обележавамо страдање нашег народа, ми и РС, показујемо наше јединство по први пут после много деценија, усудио бих се да кажем и много векова. Показујемо га сваке године, присећајући се великих жртава нашег народа, огромног страдања, и показујући смер којим наш народ једино може да иде ка другачијој будућности. ‘Никада нећу заборавити ове ствари, чак и ако ме осуде да живим исто толико дуго као и Бог лично’, речи су Елија Визела, логораша, писца и Нобеловца, а те речи морају да буду основа свакога, поготово нашег односа према злочинима, који су почињени над нашим српским народом“, поручио је он.

Вучић је истакао да смо се неретко стидели да то кажемо, неретко смо то прикривали, плашећи се да некога не увредимо, плашећи се да нас неко попреко не погледа, или да нам неку тежу реч не изговори, али и Јеврејима, Ромима, током Другог светског рата, на територији тадашње нацистичке НДХ.

„Данас се налазимо у Сремској Митровици, а могли сте да чујете председника Додика и Цвијановић из Доње Градине. У Сремској Митровици се налазимо, јер никада од 60-те године, када је овај спомен парк отворен, ниједан српски председник овде није дошао. У нашим школама и уџбеницима за ово место се мало зна. У школама и уџбеницима не учи се довољно о Јасеновцу. Како онда мислимо да они који су припадници народа који су починили та зверства и неки други да имају другачији однос према ономе што се збивало у Другом светском рату“, рекао је он.

Вучић је подсетио да је у Сремској Митровици током офанзиве усташко домобранских снага у координацији са немачким снагама 1942.године НДХ је истовремено спровела акцију хватања становништва по шумама Фрушке горе и селима Срема, доводећи их митровичку казниону, где су малтретирани и где су над њима вршени злочини.

Тако испребијане, измрцварене жртве, српске, усташе одводе на српско православно гробље у Митровици, на масовна стрељања, која су извођена од ноћи 30.-31.августа до 11. септембра 1942 године, док је рад покретног преког суда, под руководствог злогласног Виктора Томића, лично послатог од Анте Павелића, престао 16. септембра исте године.

У ноћи између 30. и 31. августа међу 130 стрељаних убијен је, подсећа, и наш славни сликар Сава Шумановић. Усташке власти су плакатима објављивали листе осуђених и потом убијаних људи, а зверска убиства су забележили филмском траком.

„Никада не смемо и нећемо заборавити ни Градину, Јасеновац, Јадовно, Дракулиће, Мотке, Шарговац, ниједан логор, нож, маљ, метак, ниједну гробницу, ниједан злочин, нити једно име оних који су спроводили државну политику истребљења читавог једног народа, српског. Немамо на то право јер би на тај начин окренули главу од истине,правде, слободе, сопственог постојања па и самог Бога у чије име су нас убијали“, казао је он.

Вучић је рекао да су месарима и мајсторима звали оне који су клали, један је чак презиме Мајсторовић зарадио доказавши се што је учествовао у клању 52 деце у Основној школи Ђура Јакшић у селу Шарговац.

„Радојку Гламочанин, девојчицу од 10 година, овај мајстор, иначе фратар, је лично подигао на наставничку катедру и ножем јој пререзао врат. После је тај исти постављен да управља логором Јасеновац, да би после рата признао да је током његовог вакта тамо убијено више од 20.000 људи. Људе, које су доживљавали као стоку, као нечисте, терет и претњу новој држави и новом уређењу. У босанској Градишци на обали Саве у лето 1941. истакнуто је обавештење да је Жидовима, Циганима, Србима и псима забрањено купање. Виктор Гутић, усташки повереник за Бањалуку званично је укинуо српску нацију и хвалио се да ће пуцати кичма, да ће друмови пожелети Срба, да је наредио и економско уништење и истребљење. Готово да су нас западно од Дрине и истребили“, рекао је он.

Вучић је указао да је Макс Лубурић, главни управник логора Јасеновац сам тврдио да је током рата у НДХ убијено више од пола милиона Срба, подаци немачке команде су још драстичније, наводе да је у НДХ убијено милион Срба.

„Нема тога данас ко може да каже да такав геноцид није плод неке државне политике, организованог државног терора, са јасним циљем убијања читавог једног народа, и нема тога да може да негира да је читава једна држава тада створена на сну о томе да ће једнима бити добро, ако других нема и сви су у то били укључени од државног врха до најситнијег чиновника, до саме цркве чији су припадници крст заменили ножем и христово љуби ближњег свога, преименовали у убиј Србина. Убиство које дозволи држава, које нареди, помогне и изврши држава није само убиство, то је покољ, геноцид и то не сме, нити може да се заборави да је над Србима извршен геноцид. То је лекција која одређује и будућност и нас и ових простора, и не само Срба, ма одакле долазили“, подвукао је он.

Вучић је нагласио да не знати – значи одрећи се те будућности, а заборавити значи одустати од те будућности.

То је оно на шта, према његовим речима, немамо право.

„Превише дуго смо се правили да историју немамо, превише тога из ње смо то намерно скрајнули и заборавили, превише потцењивали себе и причали о сопственој голготи. Премало смо причали о Шумановићу. Бити Србин и генијалан није било дозвољено и зато су такве убијали и касније проглашавали за припаднике других народа. Ми смо неретко или најчешће на то ћутали. Убиство једног од наших највећег сликара у то време под дубоким ведрим плавим небом забашурили смо у лепој, али малој галерији у Шиду, уместо да је откријемо целом свету“, подвукао је он.

Себе смо тиме, тврди, сакривали као да се стидимо што смо били жртве нечијег лудила.

Нема данас разлога за то, као што нема снова о некој наднационалној класној заједници, нема маштања о уједињењу различитих, нема илузија о братству створених на покољу и убиству.

„Србија је данас Србија, али поносна и само Србија, свесна себе, своје историје, свог народа у РС, Црној Гори, многим другим државама у окружењу. Нема она данас никаквих претензија према било чијем туђем. Не бави се територијама и освајањима, не жели никога да отера, али нема намеру да одустане од онога што је њено, никога не угрожавајући“, истакао је председник Вучић.

Идентитет, култура, традиција, вера, историја, сећање, јесу права која, каже, признајемо другима, али задржавамо и чврсто и за себе.

„Нећемо од тога окренути главу, нећемо се правити да не знамо, да нам није јасно. Када би то радили осудили би друге на исту судбину која је нас задесила“, казао је Вучић.

Рекао је да ћутање јесте злочин, учествовање у злочину, прикривање и увек заврши тако како је чувени пастор Мартин Имелер давно прорекао – када на крају дођу по тебе, нема више никог да то каже.

„Да смо на време говорили о Јасеновцу, Дракулићима, Радојки, ножевима, геноциду почињеном над нашим народу можда многе несреће током 90-тих не би догодиле. Можда не би после свега 200.00 Срба било протерано из Хрватске и њихов број сведен на минимум тамо. Ћутања не сме више да буде. Не због нечије намере да промени историју или стварност, већ због онога на шта можемо да утичемо, на нашу свест о тим догађајима, на нашу будућност као народа, да више никада не буде никаквих Јасеноваца и Олуја, на наш економски раст, развој и снагу, која ће бити брана сваком будућем сулудом покушају да се било ко истреби, можемо наш положај у свету, на подизање нашег достојанства, колико ћемо бити у стању да се супротставимо разним опасностима, од вируса, до територијалних претензија које свакако постоје“, сматра он.

Данас истиче, може слободно да каже да ми на то већ утичемо.

Србија и њен народ управљају својом судбином без икакве жеље да управљају судбинама других.

„Данас смо много јачи него што смо били јуче, довољно јаки да можемо свима да пружимо руку без страха и претњи. Данас смо довољно велики да имамо више пријатеља него непријатеља, данас смо она снага која у региону промовише мир и сарадњу са свима. Све то успевамо баш од тренутка када смо престали да заборављамо и прекинули са вишедеценијским додворавањима, од тренутка када смо престали да ћутимо, да окрећемо главу од себе и сопствене историје да се не би неком замерили. Зато ћемо наставити да се тако понашамо, да поштујемо све око себе, али и себе, све што нам се догодило. Да обележавамо места нашег страдања“, рекао је он.

Посебно се захвалио руководству и народу РС, као и целој Србији, јер данас и са једне и друге стране Дрине, поштујући државу БиХ у којој се налази РС, добро знамо да припадамо истом народу, добро знамо носимо исто српско име и презиме, исти православни крст, и да носимо исту судбину, да једни без других не можемо.

„Причаћемо тако и о Радојки, десетогодишњој, и о свој деци коју су нам убили, зато што и ми данас имамо децу и хоћемо да живе као сва друга деца у свету. Чуваћемо Србију, волети и градити између осталог и на незабораву оних што су убијани само што су носили српско име и презиме“, закључио је председник.

Сремска Митровица једно је од највећих стратишта у Другом светском рату, место где је убијено више хиљада Срба.

На споменику у Сремској Митровици, на три камене плоче, између осталог, забележено је да су ту Немци и усташе од 1941. од 1944. године убиле 7.950 људи и жена.

Тамо су измучене људе по киши и снегу, голе и босе, бајонетима терали да сами себи копају раке, а “рањене су кречом поливали и закопавали, где су мученици у смрти чекали спас”, забележено је на споменику.

Готово истовремено, у Доњој Градини руководство РС одало је пошту жртвама Јасеновца.