БОРИСЛАВ БОРА СТАНКОВИЋ – ИЗ НОВОГ САДА ДО КУЋЕ СЛАВНИХ

Нови Сад је град спорта, светских и олимпијских шампиона, међу којима је много играча, тренера, судија и спортских функционера оставило значајан и дубок траг. На светском нивоу издваја се Борислав Бора Станковић, бивши кошаркаш, тренер, спортски функционер и 26 година генерални секретар ФИБА (од 1976. до 2002.). Ове године обележавамо 100 година од његовог рођења (9.07.1925. – 20.03.2020.).

Борини родитељи, Василије Станковић и Марија Соудил (пореклом Чехиња из места Брно), упознали су се на студијима права у Загребу, а по окончању студија добили су титуле доктора правних наука. Отац Василије је пореклом из малог места Лединци, поред Новог Сада. Као и сваки добар муж прихватио је молбу своје жене да се породи у месту Бихаћ, где су живели њени родитељи. У Бихаћу отац Василије ради као адвокатски приправник три године, после чега се враћају у Нови Сад 1928., где у улици Змај Јовина 21, отвара адвокатску канцеларију. У Новом Саду остају све до 1941., када уласком у Нови Сад мађарски фашисти доносе указ да сви они који нису рођени на територији Бачке морају да се иселе!

Као вољено и жељено дете, окружен пажњом и љубављу, детињство Боре Станковића било је лепо и безбрижно. Његов ујак, мамин млађи брат Едуард Соудил, човек ведрог духа, који је причао веселе ствари и имао изузетан дар за музику, био је значајна фигура у Борином одрастању. Са њим је одлазио у новосадски биоскоп, а непосредно пред рат су гледали и први филм у боји –  „Робин Худ”. У летњем периоду Бора би боравио у Лединцима, код баба Јулијане, где је био центар света, па би читаву кућу „направила љубоморном”, пошто је све било за Бору, од хране па надаље.

Први додир са спортом Бора је имао играјући фудбал са другарима, а први спорт који је тренирао био је тенис. Часове тениса у Дунавском парку држао му је тренер Јожика Вене. Бора је био талентован и упоран, тако да је 1940. играо полуфинале јуниорског првенства Југославије у Београду, на Калемегдану. Годину дана после тога, на Калемегдану Бора ће наставити да тренира кошарку и ту започиње дружење са Небојшом Поповићем, Александром Николићем и Радомиром Шапером.

Као дете грађанске породице Бора је већ са седам година ишао на часове француског језика, код наставнице Јелке Хаџи, сестре адвоката Косте Хаџија, подпредседника Фудбалског савеза Југославије и њиховог кућног пријатеља. У Државној мушкој реалној гимназији „Краљ Александар” у Новом Саду Бора је учио немачки језик, код куће чешки, у Италији док је радио италијански, а у Америци, на стручном усавршавању, енглески језик. На првом светском првенству у кошарци 1950. у Аргентини Бора је био у саставу  репрезентације Југославије, где их је на завршном банкету посетио генерални секретар ФИБА Ренато Вилијам Џонс. Француски језик се исплатио, јер је Бора био главни преводилац. Ту почиње и дружење са господином Џонсом, а 1976. године Бора ће га наследити на позицији генералног секретара, где ће остати све до 2002.

Доласком у Београд Бора се максимално посветио кошарци и студијама ветерине. Као играч наступао је за Црвену Звезду, Партизан и Жељезничар, као и за репрезентацију Југославије. После завршене играчке каријере радио је успешно и као кошаркашки тренер у ОКК Београду, тренирајући нашу прву велику кошаркашку звезду Радивоја Кораћа и његове саиграче. У Италији тренира тим Орансоде из Кантуа, с којим осваја првенство као први тренер из иностранства. На позицију заменика генералног секретара ФИБА одлази у Минхен 1969. године, после чега, а на предлог Вилијама Џонса 23.07.1976, постаје генерални секретар ФИБА и на тој функцији остаје 26 година.

У раду ФИБА и на плану  спортске дипломатије Бора је остварио запажене резултате. Највећи допринос кошарци, и спорту уопште, сматра се укидање аматерских правила и отварање граница олимпијског покрета за све спортисте света, било да су аматери или професионалци. Доласком Дејвида Штерна на позицију комесара НБА 1984. почиње сарадња ФИБА и НБА, у циљу глобалног развоја кошарке. Први корак усмерен ка том циљу био је тродневни Мекдоналдов турнир у Милвокију 1987. године. У наредном периоду било је организовано још осам турнира, док су Олимпијске игре у Барселони 1992. и долазак америчког „тима снова” значајно утицали на популаризацију кошарке у свету.

За свеобухватан допринос у кошарци Бора је добио јако пуно признања, награда и ордења. Од 1991. године (100 година од демонстрирања кошарке) примљен је у Кућу славних УСА у Спрингфилду, а од 2007. члан је ФИБА куће славних. За почасног генералног секретара ФИБА изабран је 2002. године, а 2015. добија ФИБА награду за животно дело.

Кошарка је за Бору била љубав на први поглед и страст која је одговарала његовом темпераменту и стремљењу да се иде у висине. Као играч, тренер и спортски дипломата  нашао је место међу најсјајнијим спортским звездама.

Текст и фото(ФИБА, ОКК Београд): Зоран Триван

Зоран Триван – ФИБА кошаркашки тренер – У току 40 година тренерског рада радио је у 16 клубова и шест иностраних држава (Црна Гора, БИХ, Израел, Либија, Мароко и Пољска), са свим ранговима и нивоима такмичења. У летњем периоду ради на престижним кошаркашким камповима у Србији и иностранству као стручни руководилац. У Пекингу је 2000. одржао кошаркашку клинику за тренере у организацији Кинеске кошаркашке федерације.(Фото: Огњен Адамовски)